Ruski akcionari NIS-a, predvođeni Gazprom Neftom sa 56,15 odsto udela, prvi put su javno najavili spremnost za prodaju svog vlasničkog paketa. Ova vest dolazi usred američkih sankcija OFAC-a, koje ograničavaju poslovanje kompanije i nameću stroge uslove za bilo kakvu transakciju. Predsednik Aleksandar Vučić insistira da nacionalizacija nije opcija, iako je ministarka energije Dubravka Đedović Handanović postavila tu mogućnost kao krajnju meru.
Sankcije i ograničenja poslovanja
Američka OFAC uvedena je sankcije NIS-u u januaru 2025, a one su stupile na snagu u oktobru. Trenutna licenca dozvoljava samo pregovore o promeni vlasničke strukture, ali svako poslovanje sa kompanijom nosi rizik sekundarnih sankcija. Direktor Srbiagas-a Dušan Bajatović upozorio je da i NBS i pojedinci rade pod pretnjom upisa na SDN listu.
NIS je podneo novi zahtev OFAC-u za licencu koja bi omogućila poslovanje tokom pregovora. Primer Lukoila pokazuje šta sledi: novac od prodaje strane imovine mora se uplatiti na blokirani račun do ukidanja sankcija protiv Rusije. Ovo stvara dilemu za ruske vlasnike – da li da „konzerviraju“ novac ili aktivnosti rafinerije u Pančevu, koja prestaje sa radom 25. novembra.
Potencijalni kupci i pregovori
Među zainteresovanim kupcima ističe se AD NOC iz Abu Dabija, gde se šejk Muhamed bin Zayed al Nahjan direktno uključio nakon razgovora sa predsednikom Vučićem. Procene vrednosti NIS-a razlikuju se – ruska je tri puta veća od one AD NOK-a, ali su strane približile stavove. Bajatović navodi i mogućnosti iz UAE, Saudijske Arabije ili MOL-a iz Evrope.
Vučić je izjavio da su prihvatili sve ruske uslove i da vode razgovore sa tri partnera. Srbija ima pravo preče kupovine po ugovoru iz 2008, ali neće insistirati jer je prodaja prisilna zbog sankcija.
Za dodatne informacije o pregovorima, pogledajte ovaj članak o aktivnostima Lavrova i znacaju NIS-a za privredu.
Nacionalizacija i posledice
Predsednik odbija nacionalizaciju, nazivajući je poslednjom opcijom, dok ministri finansija i energije razmatraju scenarije. Evropa je već nacionalizovala rusku imovinu, poput Nemчке sa Gazpromom. Bajatović upozorava na loše reakcije Rusije i moguće političke posledice.
OFAC cilja nula posto ruskog vlasništva, optužujući da profit NIS-a finansira rat u Ukrajini. Ipak, od 2008. Rusija je uložila 4 milijarde evra, čineći NIS četvrtom po profitu i drugom po prihodima u Srbiji.
Ekonomski uticaj i hitnost
NIS doprinosi skoro 4 posto BDP-a i 10 posto budžeta. Rafinerija u Pančevu zahteva hitno rešenje – potrošene su rezerve nafte, a nova nabavka je neizvesna. Gvenernerka Jorgovanka Tabaković naglasila je potrebu za postavljanjem granica ekonomskih interesa, kritički komentarišući „zaroobljenost u čekanju“.
Ministarstvo finansija ne vidi rizik za nacrt budžeta 2026, ali situacija sa NIS-om zahteva brzo rešenje. Više o budžetu pročitajte ovde.
