Tokom 50. nedelje 2025. godine, cene električne energije na tržištima Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su značajan opadanje, sa dvocifrenim nedeljnim padovima na svim tržištima osim u Turskoj. Regionalni prosek izneo je oko 112 €/MWh, iako su dnevne cene na nekim tržištima prelazile 100 €/MWh. Cene su bile više na početku nedelje, dostigle maksimum u sredu 10. decembra, a zatim se stabilizovale na nivou od približno 96 €/MWh do kraja nedelje.
Najveći padovi cena u regionu
Najizraženiji nedeljni padovi zabeleženi su u Grčkoj (-17,51%) i Bugarskoj (-15,96%), dok su Mađarska i Rumunija imale smanjenja od -15,11% odnosno -14,67%. Srbija je takođe videla pad od -13,09%, sa prosečnom cenom od 113,22 €/MWh. U Srednjoj Evropi, cene su pale na prosek od 92 €/MWh, uz stabilnu potrošnju i niže cene gasa na TTF berzi. Austrija je imala najvišu cenu od 113,74 €/MWh (-12,25%), dok je Francuska zabeležila najnižu na 62,91 €/MWh.
Evropski kontekst i evropsko tržište
Na evropskom veleprodajnom tržištu električne energije prosek je bio 100,52 €/MWh, sa rasponom od 62,91 €/MWh u Francuskoj do 113,74 €/MWh u Austriji. Ibersko tržište (Španija i Portugal) suprotno trendu je poraslo za 26,82%, na 81,81 €/MWh. U Južnoj Evropi, većina JIE zemalja imala je cene iznad 100 €/MWh, osim Grčke (99,26 €/MWh) i Turske (58,59 €/MWh). Day-ahead cene 17. decembra kretale su se do 156,21 €/MWh u Albaniji.
Potrošnja i proizvodnja u JIE
Potrošnja električne energije u JIE ostala je stabilna, sa blagim padom od 0,10% na 17.481,64 GWh. Smanjenje je uglavnom bilo posledica niže potrošnje u Italiji (-6,69%) i Hrvatskoj, dok su Srbija (+17,04%), Rumunija (+3,58%) i Grčka (+3,06%) zabeležile rast. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora pala je za 8,2% na 1.957,03 GWh, uglavnom zbog pada vetroenergije (-24,9%). Solarna proizvodnja je porasla za 34,7% na 806,34 GWh, sa jakim rastom u Grčkoj (+63,8%) i Bugarskoj (+32,6%). Hidroenergija je pala za 8,4% na 1.903,97 GWh.
Termoelektrane su održale stabilnost, sa malim rastom od 0,53% na 9.696,23 GWh. Ugljen i lignit porasli su za 3,07%, dok je gasna proizvodnja pala za 0,98%. Kros-border razmene su se povećale, sa neto uvozom od 1.621,36 GWh (+41,74%). Srbija, Hrvatska i Italija su značajno povećale uvoz, dok su Turska i Grčka ostale neto izvoznice. Za slične trendove u Hrvatskoj pogledajte pad proizvodnje struje u Hrvatskoj, a za Bugarsku povratak nuklearne elektrane Kozloduj.
