Danske vlasti su u najnovijem izveštaju vojne obaveštajne službe ukazale na odgovornost Rusije za niz destruktivnih sajber napada na dansku infrastrukturu i web sajtove tokom 2024. i 2025. godine. Izveštaj, koji prenosi AP agencija, otkriva i dosada neprijavljene incidente, naglašavajući ozbiljnost pretnji.
Ciljani napadi na kritične objekte
Prema dokumentu, Moskva je umešana u napad na dansku kompaniju za snabdevanje vodom 2024. godine, kao i u seriju incidenata na lokalnim sajtovima neposredno pred regionalne i lokalne izbore prošlog meseca. Ovi napadi su opisani kao deo šireg hibridnog rata protiv zapadnih zemalja, sa ciljem izazivanja nestabilnosti i kažnjavanja država koje pružaju podršku Ukrajini.
Danska obaveštajna služba ističe da Rusija koristi grupe hakera i pojedince kao alate za destabilizaciju, što predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti i poslovanju. U kontekstu sve većeg broja sličnih incidenata u Evropi – dokumentovano je 147 slučajeva sabotaža povezanih sa Rusijom – preduzeća su pozvana da pojačaju mere sajber zaštite.
Evropski trend i reakcije
Zapadni zvaničnici beleže rastući broj ruskog uticaja kroz sajber operacije. Na primer, nemačke vlasti su 12. decembra pozvale ruskog ambasadora u Berlinu, optužujući Moskvu za sabotaže, sajber napade i mešanje u izbore. Među incidentima je i napad na sistem kontrole vazdušnog saobraćaja u Nemačkoj 2024. godine.
Ove aktivnosti podsećaju na globalne rizike od internet pretnji, gde je Srbija na devetom mestu po izloženosti. Poslovni lideri treba da razmotre pojačanu zaštitu kritične infrastrukture kako bi minimizovali potencijalne gubitke.
