U Srbiji je udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj konačnoj potrošnji dostigao 25,8% za 2024. godinu, što predstavlja mali porast od 0,4% u odnosu na prethodnu godinu.
Prema podacima Eurostata, Srbija je blago iznad proseka Evropske unije, koji je u 2023. godini iznosio 25,2%. Ipak, napredak na ovom polju ostaje sporiji u poređenju sa razvojem u regionu.
U okviru srpskog energetskog miks-a, grejanje i hlađenje su najistaknutiji sektori sa udelom obnovljivih izvora od 37,2%. Proizvodnja električne energije koristi 32% obnovljivih izvora, dok je transport najslabiji sektor, sa samo 0,6% udela. U poređenju sa susednim zemljama, poput Albanije i Crne Gore, koje su premašile 40%, Srbija pokazuje sporiji tempo tranzicije ka obnovljivim izvorima.
Tokom poslednjih dvadeset godina, Evropska unija je gotovo utrostručila svoj udeo obnovljivih izvora, dok je Srbija udvostručila svoj, što ukazuje na potrebu za bržim napretkom.
Na nivou EU, ambicije su povećane usvajanjem Revidirane Direktive o obnovljivoj energiji 2023. godine, koja je postavila novi cilj od 42,5% za obnovljive izvore u konačnoj potrošnji, uz aspiraciju od 45%.
Ciljevi Srbije, kako su definisani u Nacionalnom planu za energiju i klimatske promene, su skromniji, sa namerom da do 2030. godine obnovljivi izvori pokriju 33,6% ukupne potrošnje energije i 45% proizvodnje električne energije.
