Veštačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u svetu programiranja, ali novi podaci ukazuju na to da alati zasnovani na AI često generišu kod sa značajnim greškama, što može predstavljati ozbiljne probleme za industriju softvera.
Prema istraživanju kompanije CodeRabbit, AI generisani kod sadrži znatno više grešaka u poređenju sa kodom koji pišu ljudi. Analiza 470 zahteva za izmene koda pokazala je da AI kod u proseku ima 10,83 greške po zahtevu, dok ljudski kod ima 6,45 grešaka, što znači da AI pravi oko 70% više grešaka.
Osim toga, ozbiljne greške, kao što su logičke greške i bezbednosni propusti, češće se pojavljuju u kodu koji generiše veštačka inteligencija. Ovi problemi, kao što su nepravilno rukovanje lozinkama ili osetljivim podacima, mogu predstavljati značajan rizik za korisnike i kompanije.
I pored ovih izazova, upotreba AI alata u programiranju naglo raste. Na primer, podaci kompanije Google pokazuju da čak 90% programera koristi AI alate u svakodnevnom radu, u poređenju sa samo 14% prošle godine. Ova nagla promena može se pripisati brzini i jednostavnosti korišćenja AI alata, ali stručnjaci upozoravaju da se rezultantni kod mora temeljno proveriti pre upotrebe.
Iako AI može značajno smanjiti pravopisne i sintaktičke greške, koje su češće u ljudskom kodu, povećani broj ozbiljnih grešaka može imati dugoročne posledice. Zaključak je da veštačka inteligencija može biti koristan alat u programiranju, ali ne može zameniti ljudsku kontrolu, jer neprovereni AI kod može dovesti do dodatnih troškova, tehničkih problema i bezbednosnih rizika.
