Godina 2025. trebala je da donese hlađenje, ali je postala jedna od najtoplijih u istoriji, što ukazuje na promene u klimatskom sistemu.
Prema podacima naučnika, 2025. godina će se pamtiti kao vreme kada su ekstremni klimatski događaji postali norma, sa naglaskom na toplotne talase koji su obeležili period. Ova godina je nastavila trend koji je započela 2024., kada je zabeležena najviša temperatura do sada.
Podaci programa Kopernikus sugerišu da je 2025. bila druga ili treća najtoplija godina, što dodatno ukazuje na dugoročnu promenu u klimatskom režimu. Ove tri godine uzastopno, 2023, 2024. i 2025., formirale su najtopliji trogodišnji period u istoriji, što znači da se ne radi samo o prolaznim klimatskim varijacijama.
Unatoč očekivanjima, 2025. nije donela značajno hlađenje, kao što je to bilo predviđeno usled prirodnih klimatskih obrazaca. Umesto toga, globalne temperature su ostale visoke, a antropogeni faktori, poput emisije gasova staklene bašte, doveli su do stvaranja takozvanog „toplotnog jastučića” koji otežava prirodne oscilacije.
U Srbiji su tokom 2025. zabeleženi ekstremni klimatski uslovi. Godina je bila obeležena sušama koje su naročito uticale na poljoprivredu, gde su usjevi poput kukuruza i suncokreta pretrpeli ozbiljne gubitke. Tokom leta, zabeleženo je čak pet toplotnih talasa, a jun se istakao kao najsušniji mesec u istoriji.
Uprkos pokušajima da se prilagodimo ovim promenama, učestali ekstremi izazivaju ozbiljne ekonomske posledice, kako u Srbiji, tako i globalno. S obzirom na sve učestalije klimatske izazove, adaptacija više nije opcija, već neophodnost za opstanak.
Godina 2025. takođe je pokazala ranjivost ekosistema i potrebu za prilagođavanjem poljoprivrednih praksi na novonastale uslove.
U svetlu ovih informacija, postaje jasno da je važno razvijati otpornije strategije i infrastrukture kako bismo se suočili sa budućim klimatskim izazovima.
