Srbija se nalazi pred izazovima koje donose klimatske promene, a to se posebno odražava na poljoprivredu. Profesor Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta u Beogradu upozorava da je naša zemlja ušla u novu klimatsku realnost, gde voda postaje dragocenija od zlata.
U poslednjih nekoliko decenija, mediteranski klimatski uticaji sve više prodiru u Srbiju, uzrokujući presušivanje reka i smanjenje podzemnih voda. U regionima kao što su Bačka i Deliblatska peščara, beleže se polupustinjske karakteristike, što dodatno otežava život poljoprivrednicima.
Gubitak godišnjih doba i pojačani vremenski ekstremi
Analize pokazuju da Srbija gubi prelazna godišnja doba, sa prolećem koje se skraćuje za 17 dana i jeseni za 14 dana. Ostaju samo dva izrazito naglašena godišnja doba – leto i zima, uz sve učestalije vremenske ekstreme.
„Imamo praktično novo godišnje doba – vreme ekstrema“, upozorava Valjarević, što ima direktne posledice po poljoprivredu, naročito u ratarskoj i voćarskoj proizvodnji.
Problemi sa toplotnim stresom i vodom
Dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, naglašava da i blagi klimatski scenariji ukazuju na sve izraženije toplotne ekstreme, što dovodi do smanjenja prinosa poljoprivrednih kultura. Ekstremno visoke letnje temperature, naročito u popodnevnim satima, stvaraće ozbiljan deficit vode u biljkama.
„Osiguranje dovoljne količine vode postaje najveći izazov za poljoprivrednike“, ističe Leposavić.
Nepravilne prakse u korišćenju vode
Suša je mnoge proizvođače naterala na nelegalno bušenje bunara i korišćenje vodotokova, što je zakonom zabranjeno. Ove prakse se u razvijenim zemljama strogo sankcionišu, dok kod nas često dolazi do kršenja zakona iz nužde.
Potrebna održiva rešenja za poljoprivredu
Umesto selidbe kultura na veće nadmorske visine, Leposavić naglašava potrebu za primenom održivih i kompleksnih mera. To uključuje:
- pravi izbor lokacije i kvalitetnu pripremu zemljišta,
- korišćenje otpornijih i savremenih sorti,
- zdrav i sertifikovan sadni materijal,
- primenu savremenih agro i pomotehničkih mera,
- mreže i zaštitne strukture protiv sunca i grada,
- redukovanu obradu zemljišta,
- upotrebu mikoriznih gljivica za bolje usvajanje hraniva,
- kontrolisanu upotrebu đubriva i pesticida,
- gajenje pokrivnih useva u međurednom prostoru.
„Razumevanje fiziologije biljaka, njihovog godišnjeg ciklusa i stanja zemljišta je ključno za uspešnu adaptaciju na klimatske promene“, zaključuje Leposavić.
