Primena energetskog inženjeringa postaje ključna komponenta u procesu near-sourcing-a koji podržava energetsku tranziciju Evrope. Ovaj pristup omogućava popunjavanje strukturnih praznina koje proizlaze iz ograničenog pristupa sirovinama i potrebnim sredstvima, a neizostavno se fokusira i na efikasnu proizvodnju hardvera.
U ovom trenutku, dok se vodi debata o investicijama i tehnologijama poput turbina i baterija, često se zanemaruje značaj inženjerskih procesa koji su od presudne važnosti za uspeh velikih projekata. Ogromne količine inženjerskog rada neophodne su pre nego što započnu građevinski radovi, uključujući detaljno projektovanje, studije mreže i integraciju automatizacije.
Srbija se, sa svojim inženjerskim kapacitetima, može pozicionirati kao ključni igrač u ovom modelu. Srpski inženjerski timovi mogu delovati kao produžeci evropskih projektnih timova, omogućavajući efikasnu saradnju i smanjenje uskih grla u isporuci. Na taj način, geografska blizina i poznavanje evropskih standarda daju Srbiji dodatnu prednost.
Investicija u ovakve inženjerske centre zahteva između 3 i 6 miliona evra, što je u kontekstu velikih energetskih projekata relativno mala suma. Kako bi se povećala efikasnost i smanjili troškovi, važno je da se inženjerski procesi usmere na protok kapaciteta i brže isporuke, čime se smanjuje rizik i poboljšava konkurentnost ponuda.
Primena modularnog i standardizovanog pristupa u energetskom inženjeringu dodatno olakšava rad srpskih timova. Ovaj model ne samo da jača evropsku kontrolu, već donosi i opipljive ekonomske koristi. Srbija može postati ključni partner u evropskoj energetskoj tranziciji, pružajući visokokvalitetne inženjerske usluge i stvarajući nova radna mesta.
Kako Evropa nastavlja da se suočava sa izazovima u oblasti digitalizacije i integracije obnovljivih izvora, energetski inženjering će igrati sve veću ulogu u obezbeđivanju pravovremene i efikasne isporuke projekata.
