Do 2025. godine, cena prirodnog gasa za industrijske potrošače u Jugoistočnoj Evropi više neće zavisiti od dnevnih kotacija na tržištima, već od strukturnih faktora, indeksacije ugovora i premija za sigurnost snabdevanja. Iako su veleprodajne cene gasa u Evropi postale stabilnije u odnosu na ekstremne oscilacije iz prethodnih godina, efektivna cena isporučena industriji i dalje se značajno razlikovala među zemljama. Na primer, u sektorima kao što su proizvodnja đubriva, hemija, kao i u prehrambenoj industriji, razlike su se kretale od €5 do €15 po megavat-satu (MWh), što na godišnjem nivou može predstavljati velike troškove za fabrike.
Srbija: prednosti stabilnosti i nedostaci fleksibilnosti
Srbija se ističe kao specifično tržište. Nije u potpunosti zavisna od tržišnih habova poput Mađarske, niti ima diverzifikovano LNG snabdevanje kao Hrvatska ili Grčka. Umesto toga, funkcioniše kao ugovorno tržište gasa gde stabilnost dolazi po cenu smanjene fleksibilnosti. U 2025. godini, efektivna isporučena cena gasa za velike industrijske kupce u Srbiji kretala se između €35 i €45/MWh, u zavisnosti od tipa potrošnje i ugovora.
Jedna od karakteristika srpskog tržišta je niska disperzija cena tokom godine. Premije za zimske mesece su prisutne, ali su umerenije u poređenju sa onima na tržištima koja su potpuno zavisna od habova, što čini Srbiju otpornijom na regionalne krize.
Međutim, tokom perioda niskih cena, kada su kupci u drugim zemljama mogli da iskoriste niže spot cene, srpski kupci su često ostajali vezani za ugovore koji nisu reflektovali pad cena, što ih je činilo skupljima za €3 do €8/MWh u poređenju sa susedima.
Mađarska: fleksibilnost i tržišna dinamika
Mađarska je 2025. godine imala jedno od najdinamičnijih tržišta u regionu. Veliki kupci sa efikasnom nabavkom mogli su da ostvare cene od €32 do €42/MWh, dok su manje optimizovani kupci plaćali više, posebno tokom zimskih meseci. Fleksibilnost u indeksaciji cena i korišćenju skladišta omogućila je mađarskim kupcima da smanje troškove, ali je takođe nosila rizik za one koji nisu pravilno procenili potražnju.
Rumunija: prednosti domaće proizvodnje
Rumunsko tržište gasa se karakterisalo ekstremnom disperzijom cena, gde su cene za najbolje pozicionirane industrijske kupce mogle pasti u raspon €30 do €40/MWh, dok su drugi kupci mogli plaćati između €45 i €60/MWh.
Bugarska i Hrvatska: tržišne razlike
Bugarska je imala efikasne cene između €35 i €50/MWh, dok je Hrvatska, zahvaljujući LNG pristupu, imala cene od €34 do €48/MWh. Hrvatska je omogućila veću pregovaračku moć kupcima, što je rezultiralo boljim uslovima tokom stabilnih tržišnih perioda.
Grčka: diverzifikacija bez niskih cena
Grčka je, iako je imala najraznovrsniju strukturu snabdevanja, često bila skuplja od Srbije, sa efektivnim cenama između €38 i €55/MWh. Njena prednost leži u sigurnosti snabdevanja, a ne nužno u ceni.
Zaključak
U 2025. godini, Srbija neće biti najjeftinije tržište gasa u Jugoistočnoj Evropi, ali će biti jedno od najpredvidljivijih. Ova predvidljivost može imati značajnu vrednost za kapitalno intenzivne industrijske pogone. Dugoročno, ključno pitanje je kako povećati opcionalnost bez gubitka stabilnosti, jer i mala smanjenja cena mogu značajno uticati na investicione odluke.
