Iznajmljivanje nekretnina postalo je veoma unosan posao, ali sa sobom nosi i brojne izazove. Mnogi stanodavci se suočavaju sa problemima koji nastaju kada podstanari iznenada napuste stanove, ostavljajući za sobom dugove i oštećenja.
Prema anketama, najveći izazov za stanodavce nije ni toliko izdavanje stana, koliko pronalaženje pouzdanih zakupaca. Podstanari koji bez najave napuste stanove često zadaju najviše glavobolje. Pored kašnjenja u plaćanju kirije, stanodavci se suočavaju i sa oštećenjem nameštaja, nerazumevanjem sa komšijama i dodatnim osobama koje su se uselile bez dozvole.
Dragan Cvijetićanin, predsednik Udruženja stanodavaca Srbije, ističe da se ovakvi slučajevi sve više javljaju, pri čemu ugovor o zakupu često ne pruža zaštitu stanodavcima. Proces tužbe može trajati dugo i često se ne isplati, jer stanodavci ne znaju gde su podstanari otišli.
Profil „odbeglog podstanara“
Profil podstanara koji napuštaju nekretnine bez obaveštenja često varira, ali najčešće su to samci. U velikim gradovima, ovakvi slučajevi su učestaliji nego u manjim mestima, gde se ljudi međusobno poznaju.
Stanodavci često smatraju da je bolje da se podstanar povuče nego da ostane i ne plaća kiriju, što može dovesti do još većih problema. Često, najveća šteta nastaje kada podstanar ostavi dugove za komunalne usluge, što dodatno opterećuje vlasnike nekretnina.
Cvijetićanin sugeriše da bi stanodavci trebali da traže depozit u visini tri mesečne kirije kako bi se zaštitili od potencijalnih problema. Takođe, važno je da se depozit veže za cenu komunalnih troškova, a ne samo za kiriju.
Cene zakupa nekretnina
Prosečne mesečne kirije variraju u zavisnosti od grada. U Beogradu, jednosobni stanovi se izdaju za oko 390 evra, dok su garsonjere oko 310 evra. U Novom Sadu, cena iznajmljivanja jednosobnog stana slična je ceni garsonjere u Beogradu.
Važno je napomenuti da uspešno izdavanje nekretnina zahteva dobru pripremu i jasno definisane uslove između stanodavca i zakupca. Jasna komunikacija i postavljanje realnih očekivanja mogu značajno smanjiti rizike.
Na kraju, Cvijetićanin napominje da se stanodavci često stide svojih iskustava sa „odbeglim podstanarima“, što otežava stvaranje tačnih statistika o ovom problemu.
