Metalurška industrija u Evropi prolazi kroz značajne transformacije, prelazeći sa volumenske proizvodnje na proizvodnju usmerenu ka vrednosti. Ovaj pomak je u direktnoj vezi sa ekonomijom energije, koja obuhvata cene ugljenika, nestabilnost tržišta električne energije, rizike u snabdevanju gasom i ograničenja kapaciteta mreže. Srbija se suočava sa novim mogućnostima koje zahtevaju prilagođavanje njenog pristupa metalurgiji.
Istorijski, zavisnost metalurške industrije Srbije od jeftine i stabilne energije bila je presudna. Proizvodnja čelika, bakra i drugih metala oslanjala se na konvencionalne izvore energije kao što su ugalj i hidroenergija sa fiksiranim cenama. Ovaj model više nije održiv zbog promena u evropskom energetskom pejzažu koje se karakterišu visokom volatilnošću cena i rastućom potražnjom za električnom energijom.
Kompleks čelika koji vodi HBIS Group Serbia odražava ovu promenu. Proizvodnja čelika u visokim pećima jedne je od najenergetičnijih i najkarbon-intenzivnijih praksi u Evropi. Čak i bez direktnog oporezivanja ugljenika kroz EU ETS, neizbežni troškovi ugljenika počinju da utiču na uslove finansiranja i ugovore o isporuci.
Prelazak na električne ark peći predstavlja strategiju koja se bavi i energetskom efikasnošću i dekarbonizacijom. Ove peći omogućavaju čeličanima da optimizuju potrošnju električne energije u skladu sa promenama cena, a Srbija ima prednost sa nižim prosečnim troškovima električne energije u industriji u poređenju sa zapadnom Evropom, posebno uz dugoročne ugovore.
Metalurgija zasnovana na vodoniku takođe se mora sagledati kroz prizmu ekonomije energije. Iako vodonik često smatraju ključnom tehnologijom, njegova ekonomska održivost zavisi od cena energije. Srbija nije trenutno u poziciji da proizvodi vodonik ekonomično, ali može se fokusirati na preradu poluproizvoda iz regiona bogatih vodonikom.
Proizvodnja bakra, koju vodi Zijin Bor Copper, dodatno naglašava značaj energetske efikasnosti. Troškovi električne energije utiču na sve aspekte proizvodnje, od rudarstva do rafinacije. Najkonkurentniji proizvođači bakra nisu više oni sa najvećim kapacitetima, već oni sa najnižom potrošnjom energije po jedinici proizvoda.
Srbija bi trebala da usmeri svoje napore na energetski efikasnu nadogradnju i reciklažu bakra, umesto na širenje primarne proizvodnje, jer to zahteva znatno manje energije.
Urbanizacija i reciklaža predstavljaju priliku zbog svog niskog energetskog profila. Reciklaža bakra i aluminijuma zahteva 70-90% manje energije nego primarna proizvodnja, a Srbija ima stratešku poziciju koja omogućava pristup regionalnim tokovima otpada.
Potražnja za energijom utiče i na automobilsku industriju. Savremeni automobili zahtevaju visok udeo energetskih materijala, dok istovremeno teže ekstremnoj efikasnosti. Dobavljači se više ne ocenjuju samo po ceni i kvalitetu, već i po intenzitetu ugrađene energije.
Povećanje potražnje za energijom utiče na infrastrukturu potrebnu za obnovljive izvore, što zahteva metale koji su tehnički usklađeni i energetski efikasni za proizvodnju.
Na makro nivou, energetska ravnoteža Srbije postaje sve kritičnija. Elektrifikacija transporta će povećati osnovnu potražnju, a nova generacijska kapaciteta neće moći da prate taj rast. Strategija koja favorizuje energetsku produktivnost postaje ključna za opstanak na tržištu.
Realizacija politika postaje ključna. Investitori danas prvo razmatraju energetske scenarije pre nego što se odluče za radnu snagu ili logistiku. Srbija će morati da ponudi dugoročne ugovore o snabdevanju električnom energijom kako bi privukla investicije u metaluršku industriju.
Prelazak na vrednost umesto na volumen u srpskoj metalurgiji zahteva fokus na optimizaciju potrošnje energije. Ova strategija ne znači deindustrijalizaciju, već redefinisanje industrijskog profila prema reciklaži i specijalizovanim materijalima. Integracija energetskih planova sa industrijskom politikom je ključna za budućnost metalurgije u Srbiji.
Srbija ima priliku da obezbedi održivu poziciju unutar evropskog industrijskog ciklusa putem efikasnog korišćenja resursa i realističnog pristupa energetskim ekonomijama.
