Elektroprivreda Srbije (EPS) se suočava s ozbiljnim izazovima u pogledu brzine realizacije svojih projekata, što je evidentno kada se poredi s konkurencijom u regionu. Dok susedne elektroprivrede napreduju od faze planiranja ka višegodišnjim ciklusima izgradnje, EPS tek započinje prelazak sa opsežnih studija izvodivosti na konkretne projekte.
Jedan od ključnih projekata EPS-a je Kostolac B3, lignitna jedinica snage 350 MW, koja je postavljena u rad krajem 2024. godine. Ovaj projekat oslikava sposobnost EPS-a da realizuje velike projekte kada su ugovori potpuno definisani, ali takođe ukazuje na strukturne izazove, budući da je trajao skoro sedam godina i ne rešava ključne probleme koji će oblikovati konkurentnost u energetskom sektoru od 2026. do 2030. godine.
U oblasti obnovljivih izvora energije, EPS je tek nedavno započeo operativne aktivnosti. Prva vetroelektrana, Kostolac (66 MW), povezana je na mrežu 2025. godine, dok je prva solarna elektrana Petka (oko 10 MW) takođe počela sa radom te godine. Ovi projekti su značajni, ali u regionalnom kontekstu predstavljaju samo početne korake.
Za razliku od EPS-a, regionalne elektroprivrede poput Grčke već su u potpunosti prešle na model industrijske gradnje, s jasno definisanim investicionim ciklusima od preko 10 milijardi evra tokom tri godine za nove kapacitete obnovljivih izvora. Hrvatska pokazuje slične trendove, s investicionim programima koji premašuju 600 miliona evra godišnje, dok Rumunija koristi tržišne mehanizme za mobilizaciju privatnih investicija.
Mađarska elektroprivreda takođe pokazuje stabilan rast kapitalnih ulaganja, uz jasno definisane kanale finansiranja za modernizaciju mreže. Iako EPS planira ulaganja od preko 2 milijarde evra u obnovljive izvore do kraja decenije, ove cifre su još uvek samo strateški okviri bez konkretnih građevinskih prekretnica.
Jedan od problema koji EPS suočava jeste nedostatak sistemskih fleksibilnosti, što je ključno za integraciju obnovljivih izvora. Glavni projekat fleksibilnosti, Bistrica pumpno-akumulaciona hidroelektrana (oko 650 MW), još uvek je u fazi istraživanja i ne poseduje konkretne građevinske planove.
U poređenju sa regionalnim konkurentima, EPS kasni u realizaciji projekata. Dok su drugi prešli na industrijalizovanu fazu, EPS se još uvek oslanja na studije izvodivosti, bez tekućeg toka ugovora i godišnjeg komisionisanja kapaciteta obnovljivih izvora. Da bi se prilagodili novoj energetskoj ekonomiji, potrebna je brža implementacija i usvajanje standardizovanih projekata.
