Cene električne energije u jugoistočnoj Evropi beleže značajan porast, sa prosečnim povećanjem od 29% u trećoj nedelji. Srbija je zabeležila najdramatičniji skok od 65.5%, što ukazuje na napetu ponudu i povećanu zavisnost od uvoza. U Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj cene se kreću između 170 i 175 evra po megavat-času, što ukazuje na jaku međusobnu povezanost tržišta.
U Grčkoj cene su porasle za skoro 37%, što se može pripisati smanjenoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i višim troškovima proizvodnje. Italija je zabeležila umereniji porast od 14%, dok je Türkiye imala najniži nedeljni prosek sa 60.20 evra po megavat-času.
Potražnja za električnom energijom u regionu je porasla za 3.2% u odnosu na prethodnu nedelju, što dodatno pritisne cene, posebno u zemljama sa ograničenjima u proizvodnji. Grčka, Rumunija i Bugarska beleže dvocifrene poraste zbog hladnijih vremenskih uslova i povećanih potreba za grejanjem. Türkiye je zabeležila najveći apsolutni porast sa dodatnih 430 GWh.
Povećanje proizvodnje hidroelektrana tokom ove nedelje značajno je doprinelo stabilnosti tržišta, sa ukupnom proizvodnjom koja je porasla sa 1.72 TWh na 2.22 TWh. Hrvatska je imala najveći porast od 485%, dok je Grčka udvostručila svoju proizvodnju.
Ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora opala je za 34.2% u odnosu na prethodnu nedelju. Kros-granična razmena električne energije povećana je za 18.2%, dostigavši 1.58 TWh. Italija je ostala najveći neto uvoznik sa 941 GWh, dok Rumunija beleži najveći relativni porast od 175% u odnosu na prethodnu nedelju.
Investitori i regulatori treba da budu svesni izazova koji dolaze iz promenljivih uslova proizvodnje i rasta potražnje tokom zimskih meseci. Ove promene zahtevaju prilagođavanje strategija kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja i kontrolisali troškovi.
