Energetski sektor Srbije igra ključnu ulogu u procesu pristupanja Evropskoj uniji, predstavljajući ne samo pravne izazove, već i praktični test institucionalne efikasnosti i ekonomske otpornosti. U ovom kontekstu, pitanja kao što su energija, konkurencija, klima i državna pomoć postaju središnja, čineći efikasnost sektora pokazateljem ukupne kredibilnosti Srbije na putu ka EU.
Srbija je usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, koji pokriva period do 2030. godine, sa ambicijom da do tog datuma 45% električne energije proizvede iz obnovljivih izvora. Ovaj plan takođe uključuje ciljeve za poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova staklene bašte, u skladu sa zahtevima EU. Izmene zakonodavstva u oblasti energetike preuzimaju ključne elemente EU regulative, kao što su otvaranje tržišta i odgovornost za balansiranje.
Za Evropsku uniju, fokus se sve više prebacuje sa formalne usklađenosti na kredibilitet implementacije. Srbija, kao članica Energetske zajednice, postigla je značajan napredak u transpoziciji propisa, ali se procene pristupanja sve više usmeravaju na funkcionalnost tržišnih pravila bez političkog uticaja, kao i na nezavisnost regulatora i sistemskih operatera.
Integracija tržišta predstavlja ključni korak ka pristupanju. Srbija planira spajanje dnevnog tržišta struje sa Mađarskom i Bugarskom do kraj 2026. godine, što bi značajno unapredilo likvidnost, transparentnost i efikasnost prekogranične trgovine. Ovaj korak će smanjiti rizike povezane sa budućim regulativama o emisiji ugljen-dioksida, pokazujući funkcionalnu usklađenost sa tržištem struje EU.
Trenutno, proizvodnja električne energije u Srbiji zavisi od lignita, pri čemu se ističe kompleks Kostolac sa više od 1.000 MW instalirane snage. Ova zavisnost obezbeđuje stabilnost, ali otežava dekarbonizaciju i povećava kapitalnu intenzivnost. EU institucije smatraju ovu zavisnost rizikom koji zahteva jasan plan prelaza i disciplinovano upravljanje državnom pomoći.
U poslednje tri godine, reforme u oblasti obnovljivih izvora energije su ubrzane. Srbija je zamenila tarife za otkup struje sa premijama zasnovanim na aukcijama, usklađujući mehanizme podrške sa principima EU. Planira se višegodišnji okvir aukcija za oko 1.000 MW kapaciteta vetroelektrana i 300 MW solarnih kapaciteta, uz konkurentno licitiranje. Uspeh ovog okvira zavisi od spremnosti mreže i disciplinovanog izdavanja dozvola.
Iz perspektive pristupanja, energija predstavlja ključnu tačku konvergencije. Uspeh u realizaciji aukcija, integraciji tržišta i balansiranju sistema značajno bi ojačao pregovaračku poziciju Srbije u okviru različitih poglavlja. Nasuprot tome, stalna politička intervencija ili neprozirna alokacija kapaciteta mogli bi ukazivati na strukturne slabosti u upravljanju, koje nadilaze energetski sektor.
