Na nedavno održanom sajmu „AgroBelgrade 2026“, posebna pažnja posvećena je Strategiji razvoja biljne proizvodnje u Srbiji. Konferencija je fokusirana na voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo, koji se smatraju sektorima sa najvećim potencijalom za dodatu vrednost i izvoz.
Ovaj događaj okupio je predstavnike državnih institucija, naučnih krugova, savetodavnih službi i proizvođača, sa ciljem da se razmene konkretne mere za poboljšanje stabilnosti proizvodnje, povećanje prinosa i obezbeđivanje sigurnog plasmana domaćih proizvoda.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Dragan Glamočić, otvorio je konferenciju istakavši da Srbija ulazi u novu fazu razvoja biljne proizvodnje. On je naglasio da će država podržati sektore sa višom dodatom vrednošću, kao što su voće i povrće, koji zahtevaju veća ulaganja ali donose i veće prihode po hektaru.
Ministar je dodao da će se položaj proizvođača poboljšati novim Zakonom o nepoštenim trgovinskim praksama, koji će uvesti jasna pravila u trgovini kvarljivim proizvodima, čime će se smanjiti tržišni rizik za proizvođače.
Prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije, predstavila je analizu trenutnog stanja u voćarstvu i vinogradarstvu. Ona je upozorila na opadajuću proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala, što direktno utiče na prinose. Podaci pokazuju da je proizvodnja sadnica opala sa 44,6 miliona u sezoni 2015/16. na 39,7 miliona u 2023/24. godini.
U kontekstu smanjenja konkurentnosti, Brankov je naglasila da je prioritet usmeriti se na jačanje domaće proizvodnje sadnica i modernizaciju proizvodnje. Takođe, najavila je povratak podsticaja za rasadničarsku proizvodnju, što bi moglo pomoći u obnovi zasada.
Milica Janković, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd, istakla je važnost terenske podrške proizvođačima. Nove tehnologije i standardi moraju biti preneseni na terenu kako bi se smanjili gubici i povećali prinosi.
Miloš Marković iz kompanije „Dunav osiguranje“ govorio je o klimatskim rizicima koji ugrožavaju poljoprivredu. Istakao je da je osigurano samo 12 do 15 procenata obradivih površina u Srbiji, dok u susednim zemljama taj procenat dostiže i 80 procenata. Ovaj problem može se ublažiti državnim subvencijama na premije osiguranja.
Zaključak konferencije je da budućnost srpske poljoprivrede leži u stabilnom kvalitetu proizvoda, većoj dodatoj vrednosti i sigurnom plasmanu, što će omogućiti dugoročni rast. Ministarstvo poljoprivrede će nastaviti da podržava ključne sektore kroz strategije i podsticaje.
