Srbija razmatra mogućnost izgradnje gasovoda koji bi povezivao zemlju sa Hrvatskom, a posebno s LNG terminalom na Krku. Očekivana investicija iznosi oko 60 miliona evra, a završetak projekta planiran je do 2031. godine. Ova tema ponovo je aktuelizovana nakon što su hrvatski zvaničnici potvrdili svoje planove za izgradnju interkonekcije prema Srbiji, što je izazvalo interesovanje srpske strane.
Iako je ovaj interkonektor deo šire strategije Srbije za razvoj energetskih projekata, on trenutno nije prioritet. Glavni fokus ostaje na uspostavljanju gasnih veza sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Nacionalni plan razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine takođe predviđa vezu sa Hrvatskom, uz slične troškove i vremenske okvire.
Planirani deo gasovoda u Srbiji trebalo bi da ima dužinu od 95 kilometara, od čvorišta Gospodjinci do granice kod Bačkog Novog Sela. Srpske vlasti su potvrdile da je projekat u fazi pregleda, naglašavajući oprez zbog prethodnih problema sa transitom nafte preko JANAF-a. Analitičari ističu da nova međusobna povezivanja mogu poboljšati energetsku sigurnost, ali kapacitet terminala na Krku iznosi samo 6 milijardi kubnih metara godišnje, što može biti ograničavajuće za Srbiju, s obzirom na to da terminal već opslužuje Hrvatsku, Mađarsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu.
Diverzifikacija snabdevanja smatra se korisnom, pod uslovom da troškovi ostanu u razumnim okvirima. Ipak, postoje procene koje sugerišu da gas iz Krka ne bi značajno poboljšao ukupnu ravnotežu snabdevanja Srbije. LNG je relativno skup, a terminal na Krku prvenstveno je namenjen Hrvatskoj, s tim da bi svaki višak bio upućen na preprodaju.
Savremene analize ukazuju na potrebu da Srbija nastavi sa svojom postojećom strategijom gasne infrastrukture. Veza sa Rumunijom, koja se oslanja na proizvodnju iz Crnog mora, smatra se strateški važnijom, dok bi Severna Makedonija pružila dodatnu rutu prema Bugarskoj i većem LNG terminalu u Alexandroupolisu. U međuvremenu, TurkStream ostaje glavni izvor gasa za Srbiju, pokrivajući domaću potražnju uz najniže troškove i najpouzdaniju infrastrukturu. Takođe, postoji sumnja u sposobnost Evrope da dugoročno napusti ruski gas.
Službene procene ukazuju da bi trošak izgradnje interkonektora sa Rumunijom iznosio oko 12 miliona evra, dok se planirana veza sa Severnom Makedonijom vrednuje na približno 42 miliona evra.
