U poslednje dve decenije, strategija snabdevanja električnom energijom u Srbiji se fokusirala na cene i sigurnost snabdevanja. Industrijski kupci su se oslanjali na ugovorene cene i stabilnost, dok su mehanizmi formiranja cena bili zanemareni. Ovaj model sada je postao neodrživ. Cene struje više ne zavise samo od domaćih troškova proizvodnje, već i od stresnih sati i prekograničnih koridora.
Industrijska potrošnja sada ima značajan uticaj na cene struje, što može biti neugodna istina za mnoge. Suštinsko pitanje je kako taj uticaj postaje eksplicitniji i ekonomski racionalniji.
Tržište električne energije u Srbiji doživelo je transformaciju, gde su cene formirane na osnovu vremenskih uslova. Glavni problemi se javljaju u stresnim satima, kada se potražnja povećava, a ponuda smanjuje, što dovodi do rasta cena. Ova situacija se najčešće javlja tokom hladnih zimskih večeri ili tokom letnjih talasa vrućine.
U tim trenucima, cena električne energije se formira na osnovu uvoza, dok domaća proizvodnja postavlja osnovu. Kada se postigne ta granica, cene se naglo povećavaju, a srpska industrija se suočava s dodatnim troškovima.
Upravljanje troškovima električne energije više nije samo optimizacija prosečne cene, već i upravljanje rizicima usled volatilnosti cena. Kupci koji ne upravljaju svojim rizicima plaćaju dodatne troškove kroz marže dobavljača i prenosne troškove.
Koridori imaju ključnu ulogu u oblikovanju cena, a ne samo domaća proizvodnja. Najvažniji je koridor prema Mađarskoj, koji služi kao ključna tačka za snabdevanje. Kada je ovaj koridor opterećen, srpske cene se drastično povećavaju, a to utiče na sve industrijske potrošače.
Za industrijske kupce, važno je ne samo koliko električne energije troše, već i kada je troše. Različite fabrike mogu imati značajno različite troškove u zavisnosti od njihove potrošnje u stresnim satima.
Fiksni ugovori više ne pružaju adekvatnu zaštitu, jer se troškovi formiraju na osnovu volatilnosti. Dobavljači su primorani da ugrade premije za volatilnost, što dovodi do povećanja troškova za industrijske kupce.
Industrijska potrošnja igra ključnu ulogu u stabilizaciji sistema, a prilagođavanje potrošnje može značajno smanjiti troškove. Fleksibilnost je ključna, a trenutni tržišni uslovi ne prepoznaju dovoljno tu važnost.
Trgovci električne energije imaju centralnu poziciju na tržištu, ne zbog kontrole nad proizvodnjom, već zbog sposobnosti da upravljaju vremenom i uslovima snabdevanja. Kada se potrošnja ne prilagođava stresnim uslovima, trgovci mogu drastično povećati cene. S druge strane, fleksibilna potrošnja može smanjiti volatilnost i stabilizovati cene.
