U Srbiji, proces izbora lokacija za obnovljive izvore energije zahteva pažljivo razmatranje, počevši od stvarne usklađenosti sa prenosnim sistemom, umesto oslanjanja na teorijske resurse. EMS upravlja složenim sistemom sa ograničenom fleksibilnošću, a stoga je važno da se screening čvorišta mreže obavi pre nego što se donesu ključne odluke o kupovini zemljišta i proceni uticaja na životnu sredinu.
Prvi kriterijum je hijerarhija trafostanica. Projekti koji se povezuju na ili u blizini 400 kV i 220 kV čvorišta imaju znatno manju verovatnoću smanjenja proizvodnje u poređenju sa onima koji se oslanjaju na 110 kV radijalne veze. Čvorišta predviđena za evakuaciju termalne energije, kao što su Kolubara i Kostolac, pokazuju veću otpornost na kvarove i bolje operativne karakteristike za prekidne izvore energije.
Drugi važan faktor je osetljivost na izvozna zagušenja. Ograničenja u radu EMS-a su sve više određena prekograničnim tokovima, posebno prema Mađarskoj i Rumuniji. Zbog toga, projekti u vetrom bogatim zonama, kao što je Banat, mogu se suočiti sa rizikom smanjenja proizvodnje koji nije lako ublažiti ugovorom. Stoga, screening mrežnih čvorišta treba da uključuje analizu sezonskih i satnih varijacija koje se preklapaju sa prekograničnim ograničenjima.
Treći kriterijum se odnosi na zavisnost od pojačanja. Projekti koji zahtevaju buduće nadogradnje mreže smatraju se rizičnima, osim ako pojačanja nisu već finansirana ili ugovorena. Za investitore, planirana pojačanja bez obavezujuće saglasnosti EMS-a predstavljaju prenos rizika na njihove bilanse.
Važno je i anticipirati buduću vrednost fleksibilnosti. EMS se sve više fokusira na projekte koji mogu obezbediti kontrolu na zagušenim čvorištima. Lokacije koje omogućavaju ko-locirane BESS ili hibridne sisteme će biti favorizovane u odnosu na klasične generacione kapacitete.
Implementacija obnovljivih izvora na brownfield lokacijama predstavlja strateški pristup. Bivše industrijske zone i rudarske lokacije nude postojeću infrastrukturu, smanjenu ekološku osetljivost i društvenu prihvatljivost. Primeri kao što su Kolubara i Kostolac pokazuju kako se ove lokacije mogu efikasno koristiti za solarnu ili hibridnu energiju, što je u skladu sa postojećim prostornim planovima.
U pogledu dozvola, brownfield lokacije skraćuju vremenske okvire i olakšavaju procese, fokusirajući se na remedijaciju umesto zaštitu netaknute prirode. Ovaj pristup takođe smanjuje rizik od neuspeha u dobijanju dozvola, što je ključno za investitore.
U konačnici, investitori treba da se fokusiraju na finansijsku održivost svojih projekata. Brownfield projekti obično pokazuju manju volatilnost i brži put do odobrenja priključaka bez potrebe za dodatnim pojačanjima. U tržištu gde mrežni rizik igra veliku ulogu, ovi projekti nude veću predvidljivost.
Lista provere za investitore i developere obuhvata nekoliko ključnih tačaka. Projekti moraju imati grid-first pristup, osigurati da lokacije ne uključuju zaštićena područja ili visoko vredno poljoprivredno zemljište, i minimizovati sunk cost pre nego što se potvrdi mrežna izvodljivost. Tehnički, treba biti svestan mogućih smanjenja proizvodnje i obezbediti fleksibilnost u operacijama.
Na kraju, projekti moraju biti u skladu sa regulatornim trendovima Srbije kako bi se izbegla zastare i osiguralo kontinuirano usklađivanje sa budućim tržištima fleksibilnosti.
