Tokom poslednjih godina, tečni prirodni gas (LNG) se sve više ističe kao rešenje za izazove energetske bezbednosti u Evropi. Za obalne zemlje, LNG predstavlja mogućnost diverzifikacije snabdevanja i smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljača. Međutim, za unutrašnje zemlje kao što je Srbija, LNG predstavlja koncept koji zahteva razvoj složene infrastrukture i ekonomskih aranžmana.
Na prvi pogled, LNG se čini privlačnim zbog svoje globalne dostupnosti, omogućavajući snabdevanje iz različitih izvora. Ipak, troškovi transporta i regasifikacije mogu značajno povećati cenu gasa do krajnjih korisnika. Sam proces uključuje proizvodnju, ukapljivanje, transport specijalizovanim brodovima, kao i regasifikaciju, a svaki od ovih koraka nosi svoje troškove.
Jedan od ključnih ulaznih tačaka LNG-a u Srbiju je terminal na hrvatskom ostrvu Krk. Međutim, iako je fizički bliži, proces snabdevanja je složeni lanac koji uključuje konkurenciju za kapacitete i dodatne tarife koje povećavaju troškove. Regasifikacija i transport kroz hrvatsku infrastrukturu donose dodatne troškove koje treba uzeti u obzir.
Osim toga, sezonska potražnja, posebno tokom zimskih meseci, može dodatno zakomplikovati situaciju. Tokom visoke potražnje, LNG može biti preusmeren na tržišta s višim cenama, ostavljajući unutrašnje kupce u nepovoljnom položaju. Takođe, oslanjanje na LNG može izložiti Srbiju volatilnim cenovnim promenama na globalnom tržištu.
Rizik vezan za infrastrukturu je takođe značajan. Pristup LNG-u zavisi od terminala i interkonektora koji su podložni konkurenciji drugih zemalja. Srbija se može suočiti s problemima pri obezbeđivanju kapaciteta, posebno u kontekstu članica EU koje imaju prednost u pristupu.
U svetlu svih ovih faktora, ekonomija pristupa LNG-u za Srbiju se mora pažljivo razmotriti. LNG bi mogao igrati značajnu ulogu kao rezervno snabdevanje, ali nije rešenje za osnovne potrebe snabdevanja gasom. Umesto toga, pravi pristup LNG-u zahteva pametnu strategiju koja uključuje analizu troškova i prednosti, uzimajući u obzir dugoročne ciljeve energetske nezavisnosti.
Konačno, pristup LNG-u mora biti deo šire strategije diversifikacije snabdevanja, uz očuvanje domaće fleksibilnosti i tržišnih reformi. Srbija može imati koristi od LNG-a, ali treba da ga koristi sa oprezom kako bi se izbegle neželjene ekonomske posledice.
