Poľoprivrednici u Srbiji, posebno proizvođači mleka, blokiraju regionalne saobraćajnice već nekoliko dana, izražavajući duboko nezadovoljstvo niskim otkupnim cenama i nestabilnošću ugovora sa preduzećima. Ovi protesti nisu samo reakcija na trenutne poteškoće, već signalizuju dugogodišnje probleme u lancu vrednosti mlečnih proizvoda, gde mala i porodična gazdinstva, kao primarni proizvođači, ostaju u najslabijoj poziciji. Vlada je povećala subvencije, ali statistika pokazuje pad broja goveda i muznih krava, što ukazuje na neefikasnost postojećih mera.
U kontekstu šire ekonomske slike, gde inflacija i rast troškova inputa pritiskaju agrosektor, ovi događaji imaju široke implikacije za ruralna područja i nacionalnu bezbednost hrane. Za vlasnike malih i srednjih preduzeća u agrobiznisu, ovo predstavlja upozorenje o rizicima vertikalne integracije i potrebi za jačanjem pregovaračke moći. Protesti podsećaju i na slične akcije u regionu, poput blokada luka od strane grčkih poľoprivrednika, gde su zahtevi za zaštitom domaće proizvodnje naišli na slične sistemske prepreke.
Ekonomska teorija, uključujući uvide Adama Smita iz ‘Bogatsva naroda’, objašnjava zašto poľoprivrednici ulažu najviše lične resurse – radnu snagu porodice, stoku i zemljište – čineći ih posebno ranjivim na fluktuacije cena. U Srbiji, gde je sektor mlečnog goveda karakterisan velikim brojem malih proizvođača i koncentrisanim preduzećima za preradu, ova dinamika dovodi do neravnoteže moći.
Duboki uzroci pada proizvodnje i otkupnih cena
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj goveda u Srbiji pao je sa 886.000 u 2012. na 700.000 u 2023. godini, dok je broj muznih grla 2024. dostigao minimum od 339.000, što je pad od 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos trostrukom rastu subvencija – sa 32 milijarde dinara 2012. na planiranih 116 milijardi 2026. – uкупna proizvodnja mleka smanjena je za 2,5%, iako je mlekavost po grlu porasla za 6,3%.
Ovaj paradoks pokazuje da subvencije po grlu ne stimulišu efikasnost, već dozvoljavaju opstanak na marginama. Mala gazdinstva, koja čine većinu, suočavaju se sa otkazivanjem ugovora i cenama od 30-50 dinara po litru, dok marže u prehrambenoj industriji i trgovini prelaze 10-30% za različite proizvode. Istraživanje RZS-a iz 2024. ističe oligopolski karakter pregrade, gde malo velikih igrača diktira uslove, prenoseći pritiske na primarne proizvođače.
Za menadžere MSP u agrosektoru, ovo znači da ulaganje u male farme bez diverzifikacije rizikuje nestanak. U praksi, ovakve situacije često vode ka konsolidaciji tržišta, gde veliki igrači poput Imleka i Mlekare Subotica, ranije proglašeni dominantnim od strane Komisije za zaštitu konkurencije 2008. i 2009., jačaju poziciju kroz nejednake uslove poslovanja.
Uticaj uvoza i troškova na tržišnu dinamiku
Uvoz mliječnih proizvoda prevazilazi izvoz (161 prema 97 miliona evra), posebno mleka u prahu koji se koristi u preradu, sa skokovima posle 2014, 2018. i 2022. godine. Bez izvozne dozvole za sirovo mleko u EU, domaći višak pritiska cene, stvarajući zalibe. Rast troškova inputa – semena za 16,3%, sredstava za zaštitu bilja 13,5%, đubriva 4,7% – dodatno erodira profitabilnost.
- Benefiti ograničenja uvoza: Privremeno bi podiglo otkupne cene, ali samo ako prate strukturalne reforme.
- Rizici: Poskupljenje za potrošače, kršenje tržišnih principa i potencijalne represalije u CEFTA ili sa EU, šteteći širem izvozu.
Profesori poput Žakline Stojanović naglašavaju da ograničenja kvota nisu rešenje u tržišnoj ekonomiji, već transformacija sektora: subvencije po prinosu, jačanje kooperativa i Zakon o trgovačkim praksama, koji bi regulisao odnose između otkupnika i proizvođača, slično EU direktivi iz 2019.
Potencijalne posledice i signali za investitore
Za investitore, ovi protesti signalizuju prilike u modernizaciji farme – povećanju mlekavosti i diverzifikaciji – ali i rizike od regulatornih intervencija poput prelevmana na uvoz mleka u prahu. Narodna banka u Izveštaju o inflaciji ističe da koncentracija u lancu usporava prenos cena, favorizujući trgovce. Vlada je najavila 70 miliona dinara za podršku preradu domaćeg mleka, ali bez sistemskih promena, poput one u IPARD programima za voćnjake, sektor će stagnirati.
Šira slika pokazuje potrebu za uravnoteženim pristupom: zaštita slabijih članova lanca bez distorzije tržišta. Ako se ne reši, pad broja goveda može ugroziti samopouzdanost u hrani, posebno u kontekstu globalnih šokova poput krize cena hrane posle pandemije. Poslovni lideri treba da vide ovo kao poziv za saradnju – kroz kooperative ili vertikalnu integraciju – kako bi se osigurala održivost za sva preduzeća u sektoru.
