Na Produktnoj berzi Novi Sad, ključnom tržištu za srpske žitarice, poslednja nedelja februara 2026. donela je mešovite rezultate. Ukupan promet iznosio je 5.000 tona robe u vrednosti od 112.429.500 dinara, sa pšenicom kao apsolutnim liderom trgovanja. Ovaj razvoj događaja odražava šire tržišne pritiske u poljoprivredi, gde slaba potražnja utiče na cene osnovnih kultura poput kukuruza, dok pšenica pokazuje otpornost zahvaljujući interesovanju prerađivača.
Poljoprivredno tržište u Srbiji duboko je povezano sa globalnim trendovima, uključujući obilne berbe u susednim zemljama i fluktuacije izvozne potražnje. Za vlasnike malih i srednjih gazdinstava, pad cena kukuruza direktno umanjuje marže profita, posebno u kontekstu rastućih troškova proizvodnje poput goriva i đubriva. S druge strane, stabilnost pšenice omogućava planiranje za novu sezonu, signalizirajući potrebu za diverzifikacijom useva.
Pritisak na tržištu kukuruza
Trgovanje kukuruzom obeleženo je smanjenim brojem učesnika, posebno kupaca, što je dovelo do pada ponderisane cene na 21,24 dinara po kilogramu bez PDV-a (23,36 dinara sa PDV-om). Berzanski ugovori zaključeni su u rasponu od 21 do 21,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, što predstavlja pad od 3,47% u odnosu na prethodnu nedelju. Ovakav trend tipično nastaje kada globalna ponuda nadmašuje regionalnu potražnju, posebno iz EU tržišta gde se kukuruz koristi za stočarsku hranu.
Za mala preduzeća u agrobiznisu, ovo znači veći rizik od zaliha i potrebu za fleksibilnim ugovorima. U praksi, poljoprivrednici često prelaze na forward ugovore da zaključaju cene unapred, smanjujući izloženost volatilnosti. Ovaj pad može signalizirati širi ekonomski kontekst, gde niže kamatne stope i stabilna inflacija podržavaju potrošnju, ali slaba izvozna dinamika pritiska na domaće cene.
Pšenica kao nosilac prometa
Pšenica je činila 67% ukupnog nedeljnog prometa, sa ponderisanom cenom od 20,15 dinara po kilogramu bez PDV-a (22,17 dinara sa PDV-om) i rastom od 1,53%. Raspon cena bio je između 19,80 i 20,60 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz poseban interes za pšenicu novog roda sa minimum 11,5% proteina, koja se trguje po 19 dinara po kilogramu bez PDV-a na paritetu FCA/CPT kupac. Mlinari i domaći prerađivači bili su glavni kupci, što ukazuje na stabilnu unutrašnju potražnju.
Na paritetu CPT luka nije bilo realizacija zbog ograničene ponude, iako izvoznici pokazuju interes. Ovo je važno za preduzetnike u žitaricama, jer rast cene pšenice može poboljšati likvidnost gazdinstava i omogućiti ulaganja u moderne tehnologije setve. U poređenju sa sličnim periodima prošle godine, ovaj rast sugeriše da visokoproteinska pšenica ostaje atraktivna za izvoz, posebno ka Bliskom istoku i Afričkom rogu.
Ostale kulture i mineralna đubriva
- Soja: Slabo interesovanje i bez prometa zbog neslaganja u cenovnim očekivanjima, što odražava globalne pritiske na uljana semena.
- Ječam: Početna ponuda bez adekvatne tražnje, pa bez realizovanih ugovora do kraja nedelje.
- Urea: Prometovana po 48,87 dinara po kilogramu bez PDV-a (415 evra po toni), u pakovanju od 25 kg ili 1 tone, signalizirajući stabilne cene đubriva uprkos energetskim fluktuacijama.
Cene uree ostaju relativno konstantne, što olakšava planiranje za sezonu 2026/2027, ali poljoprivrednici moraju pratiti globalne energetske tržišta jer većina azotnih đubriva zavisi od gasa.
Implikacije za poljoprivredni sektor
Ovi rezultati sa berze šalju jasne signale tržištu: kukuruz suočava se sa presećenošću ponude, dok pšenica profitira od domaće prerade. Za investitore u agrosektor, ovo otvara prilike u fondovima za žitarice ili opremi za skladištenje. Mala i srednja preduzeća treba da razmotre diverzifikaciju ka visokovrednim kulturama i koriste EU fondove poput IPARD programa za modernizaciju.
U širem kontekstu, pad kukuruza može uticati na stocarsku granu, povećavajući troškove hrane za životinje i pritiskajući marže u mesnoj industriji. Potencijalni scenariji uključuju oporavak cena ako dođe do nestašice zbog vremenskih uslova ili porasta izvoza, naglašavajući potrebu za hedgingom rizika na berzi.
