Protesti poljoprivrednika širom Srbije, uključujući blokade u Mačvi i Badovincima, označavaju prekretnicu u agrarnom sektoru. Ono što udruženja nisu uspela da postignu decenijama, postiglo je ponašanje i izjave aktuelnog ministra poljoprivrede, ujedinivši svih 100 udruženja u zemlji. Ovaj talas nezadovoljstva nije samo reakcija na trenutne troškove proizvodnje, već duboki signal krize u ruralnoj ekonomiji, gde mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, kao ključni stub MSP, bore se za opstanak.
U kontekstu šire ekonomske slike, gde inflacija energenata i inputa pritiska na marže, ovi protesti ističu ranjivost domaće proizvodnje hrane. Prema podacima popisa iz 2023/2024, Srbija ima 508.365 gazdinstava na 3,257 miliona hektara agrarnih površina, sa prosečno 2,2 zaposlena po domaćinstvu, što ukupno obuhvata preko milion ljudi direktno vezanih za ovaj sektor. Međutim, starenje strukture – prosečna starost nosilaca gazdinstava je 60 godina, a tek svaki 11. je mlađi od 40 – ugrožava kontinuitet, posebno kada više od trećine mehanizacije, uključujući 481.000 traktora i 46.000 kombajna, prelazi starost vlasnika.
Loša agrarna politika od 2000. godine, vođena kroz 17 ministara, dovela je do gašenja 62.000 farmi, drastično smanjujući kvantitet i kvalitet domaće proizvodnje. Posledice su vidljive: u preko 600 sela nema nijedne krave, broj goveča pao je na 698.871 – minimum u poslednjih 100 godina – dok su svinje na nivou posle Drugog svetskog rata sa 2,4 miliona grla, ovce na 1,68 miliona, a živiña na 14,5 miliona. Prosečno gazdinstvo ima samo 6,4 hektara, jednu kravu, pet svinja i tri ovce, što čini poslovanje neodrživim pred pritiscima uvoza i rastućih troškova.
Zahtevi fokusirani na tržišnu ravnotežu, ne samo subvencije
Poljoprivrednici ne traže samo veće subvencije, već sistemsko uređenje tržišta. Ključni zahtev je zabrana ili državni otkup uvoza mleka, mesa, voća i povrća, kako bi se zaštitila domaća proizvodnja. Kao što naglašava Milan Pajić iz Udruženja „Naše mleko“, subvencije više ne pokrivaju enormne troškove, pa je protest jedini način da se glas ruralnih MSP čuje. Ovo ima šire implikacije za mala preduzeća: bez zaštite od nefer konkurencije, farmama pretire u egzistencijalnu krizu, što signalizuje investitorima rizike u agro lancu snabdevanja.
U poređenju sa sličnim protestima u regionu, poput grčkih blokada luke u Solunu, srpski slučaj ističe univerzalne probleme EU kandidata – prekomerni uvoz i nedostatak podrške za modernizaciju. Na tržištu se ovakvi potezi obično tumače kao poziv na restrukturiranje, gde bi država mogla da interveniše kroz fondove poput IPARD programa, podržavajući opremanje i diverzifikaciju za MSP.
Nova Strategija 2025–2034: Prilika za prehrambeni suverenitet
Napisana je nova Strategija razvoja poljoprivrede za period 2025–2034, sa ciljem vraćanja prehrambenog suvereniteta. Za razliku od prethodne (2014–2024), koja je obećavala 9,1% godišnji rast a dostigla samo 0,17%, ova je realnija i razvojno orijentisana. Ključno je da li će biti podržana stabilnim budžetom, pojednostavljenim procedurama i uključivanjem lokalnih zajednica – inače riskuje da ostane deklarativna.
Uprkos suficitu u agrarnoj trgovini 2024. (izvoz 5,1 mlrd evra naspram uvoza 3,9 mlrd), sektor pati od nestanka sela: od 4.720 naselja, 1.200 je na ivici nestajanja, a do 2052. moglo bi ih biti 3.000 manje. Ovo ugrožava ruralnu ekonomiju, koja zapošljava milione i stabilizuje potrošnju u unutrašnjosti, posebno u vreme visoke inflacije hrane.
Implikacije za biznis i investitore
Za vlasnike MSP u agrobiznisu, ovi protesti upozoravaju na rizike nekontrolisanog uvoza i neefikasne politike, ali i otvaraju prostor za investicije u modernu mehanizaciju i geneticke resurse, poput podsticaja za autohtone rase. Tržište vidi ovo kao signal za konsolidaciju farmi u klastere, poboljšanje produktivnosti i diverzifikaciju prema organskoj proizvodnji. Ako nova strategija uspe, mogla bi podstaći FDI u agro-preradu, jačajući lanc od farme do stola i štiteći potrošače od cenovnih šoka. Bez toga, rizik od daljeg pada proizvodnje hrane direktno utiče na nacionalnu bezbednost i ekonomsku stabilnost.
