U kontekstu globalnih geopolitičkih tenzija koje dovode do poremećaja u snabdevanju energentima, srpski ekonomisti ističu da zemlja raspolaže značajnim rezervama koje mogu amortizovati udar na kućna gospodarstva i privredu. Zastoj u brodskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, uzrokovan ratnim dejstvima, pritiska na cene nafte, ali Srbija je unapred obezbedila zalihe po povoljnim cenama. Ovo omogućava vladinim merama, poput potencijalnog smanjenja akciza, da se efekti prenose manje na krajnje potrošače.
Širi tržišni kontekst pokazuje da su takvi poremećaji česti u periodima kriza, poput onih izazvanih ratom u Ukrajini, gde su evropske zemlje suočene sa nestabilnošću snabdevanja. Za Srbiju, koja zavisi od uvoza energenata, ovi mehanizmi predstavljaju prednost u odnosu na susede, posebno u situaciji kada regionalni naftovodi poput Družbe suočavaju se sa rizikom obustave isporuka. Ovo je posebno relevantno za mala i srednja preduzeća (MSP), čiji troškovi energenata čine značajan deo operativnih rashoda, ugrožavajući konkurentnost na tržištu.
Zalihe energenata i fleksibilnost akciza kao ključni tamponi
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković naglašava da postojeće zalihe nafte i drugih energenata, nabavljene po starim cenama, pružaju privremeni štit od trenutnog skoka na globalnom tržištu. Procenjuje se da bi cena nafte mogla dostići 100 dolara po barelu usled zastoja u Ormuskom moreuzu, ali očekuje normalizaciju na duži rok. U praksi, ovakve rezerve omogućavaju privredi da održi stabilnost cena na pumpama i u industriji, što je ključno za održavanje potražnje i izbegavanje inflacionog pritiska.
Za MSP, poput proizvodnih firmi ili transportnih kompanija, ovo znači manji šok u troškovima, omogućavajući im da zadrže cene proizvoda i sačuvaju tržišni udeo. Potencijalno smanjenje akciza, kao fiskalna mera, direktno utiče na krajnje cene, slično intervencijama koje su se primenjivale tokom energetske krize 2022. godine. Rizik leži u produženju krize, gde bi iscrpljene zalihe zahtevale brzu diversifikaciju izvora, što bi moglo povećati troškove za 20-30 procenata u zavisnosti od tržišnih kretanja.
Naftno-gasni sporazum sa Rusijom kao strateška prednost
Ekonomista Milan Beslać podseća na ključnu ulogu naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom, zahvaljujući kom Srbija plaća gas skoro 2,5 puta manje od prosečne svetske cene. Ovaj aranžman, sklopljen u vreme evropske energetske krize, pokazuje efikasnost diplomatskih napora u obezbeđivanju energetske bezbednosti. U širem kontekstu, dok Evropa diversifikuje ka LNG-u iz SAD i Katar, Srbija održava niže cene, što štiti industriju od inflacije i podržava rast BDP-a.
Za preduzetnike, ovo signalizira stabilnost u planiranju budžeta, posebno za gasno intenzivne sektore poput hemijske industrije ili grejanja. Međutim, geopolitički rizici, uključujući sankcije i regionalne tenzije, podsećaju na potrebu za alternativama, poput gasovodnih interkonekcija sa susedima. U prošlosti, slični sporazumi su omogućili zemljama poput Turske da održe konkurentnost, sugerišući da Srbija može iskoristiti ovu prednost za privlačenje investicija.
Regionalni izazovi i implikacije za privredu
Pored zaliha, otvoreno je pitanje kapaciteta Jadranskog naftovoda (JANAF) za snabdevanje Srbije, Mađarske, Slovačke i Hrvatske, posebno ako se prekine dotok preko naftovoda Družba. Ovo naglašava važnost regionalne saradnje u energetici, gde bi prioriteti većih potrošača mogli ugroziti srpske rafinerije. Za investitore, ova situacija šalje signal o otpornosti srpske ekonomije, ali i potrebi za investicijama u obnovljive izvore da se smanje ovisnosti o fosilnim gorivima.
Na kraju, ovi mehanizmi ne samo da štite građane od brzog rasta cena, već i održavaju poslovnu stabilnost u vreme globalne neizvesnosti. MSP treba da iskoriste ovaj period za optimizaciju energetske efikasnosti, dok investitori vide priliku u sektoru koji balansira kratkoročne rezerve i dugoročne sporazume. Ukoliko kriza potraje, vlada će verovatno aktivirati dodatne mere, poput subvencija, kako bi se sačuvala potrošnja i rast privrede.
