Globalni geopolitički sukobi, uključujući tenzije između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge, doveli su do izražene volatilnosti na svetskim tržištima sirovina. Ova situacija se brzo prenela na domaću Produktnu berzu u Srbiji, gde su učesnici reagovali opreznim ponašanjem, očekujući dalje razvoje. Za srpske poljoprivrednike i preduzetnike u agrobiznisu, ovo predstavlja ključni signal za reviziju strategija upravljanja rizicima, jer nestabilnost direktno utiče na cene žitarica i inputa poput đubriva.
Tokom proteklih dana, promet na berzi izneo je 2.529 tona robe, sa ukupnom vrednošću od 58.123.910 dinara. Ovakav obim ukazuje na solidnu aktivnost uprkos neizvesnosti, ali sa jasnim pomeranjima u cenovnim trendovima. U kontekstu šire ekonomske slike, gde inflacija i rast cena energenata pritiskaju troškove proizvodnje, ovi podaci nagoveštavaju potencijalno povećanje rashoda za mala i srednja preduzeća u poljoprivredi, posebno one specijalizovana za žitarice.
Tržišni trendovi po kulturama
Na tržištu kukuruza zabeležen je porast ponude od utorka, što je dovelo do viših cena. Cena ugovora kretala se između 21,40 i 21,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa prosečnom cenom od 21,46 dinara po kilogramu bez PDV-a (23,60 dinara sa PDV-om). To označava rast od 1,04% u odnosu na prethodnu nedelju. Slabiji promet rezultat je neslaganja između ponude i tražnje, ali u praksi ovakvi potezi često signaliziraju da proizvođači zadržavaju zalihe u nadi za daljim rastom cena, što može stabilizovati prihode malih gazdinstava dugoročno.
Pšenica je i dalje dominantna, sa 87% ukupnog nedeljnog prometa. Cena ugovora bila je 20,00 do 20,20 dinara po kilogramu bez PDV-a, prosečna cena hlebnog zrna 20,06 dinara po kilogramu bez PDV-a (22,06 dinara sa PDV-om), što pokazuje blagi pad od 0,47%. Pšenica novog roda kotirala je po 19,00 dinara po kilogramu bez PDV-a (20,90 dinara sa PDV-om). Kao ključna kultura u srpskoj poljoprivredi, njena stabilnost pruža osnovu za planiranje, ali globalni pritisci podsećaju na potrebu diversifikacije za manja preduzeća.
- Soja: Jedan ugovor po 48,50 dinara po kilogramu bez PDV-a (53,35 dinara sa PDV-om), što odražava ograničenu aktivnost usled slabe tražnje.
- Stočni ječam: Ugovor po 20,60 dinara po kilogramu bez PDV-a (22,66 dinara sa PDV-om), gde su razlike u očekivanjima između kupaca i prodavaca kočile promet.
Cene đubriva i uticaj Ormuskog moreuza
Trgovina veštačkim đubrivima beleži rast cena, sa UREOM prilovnom 25/1 po 48,86 dinara po kilogramu (415 evra po toni) bez PDV-a i UREOM u džambo vrećama CPT kupac po 51,22 dinara po kilogramu (435 evra po toni) bez PDV-a. Ormuski moreuz, kao ključni pravac za transport nafte, prirodnog gasa i đubriva, nalazi se u fokusu zbog rizika od blokade. Bilo kakvo zaostajanje u snabdevanju dovodi do skoka cena energenata i inputa, što direktno utiče na troškove srpskih poljoprivrednika. Na primer, tipično malo gazdinstvo sa 50 hektara kukuruza suočilo bi se sa dodatnim rashodima od nekoliko hiljada evra po sezoni, podstičući prelazak na berzanske ugovore za hedging.
U širem kontekstu, rast cena nafte pojačava volatilnost celog lanca snabdevanja hranom. Slične situacije iz prošlosti, poput tenzija 2022. godine, pokazale su da se cene žitarica mogu popeti za 20-30% ako kriza potraje, što za investitore signalizuje prilike u derivatima, ali i rizike za MSP bez alata za zaštitu. Domaći ponuđači azotnih đubriva već prilagođavaju cene, naglašavajući potrebu za brzim akcijama.
Implikacije za srpsko poslovanje i budući scenariji
Za vlasnike malih i srednjih preduzeća u agrosektoru, ova nedelja podvlači važnost praćenja globalnih indikatora i korišćenja Produktne berze za fiksiranje cena. Potencijalni benefiti uključuju zaštitu od daljeg rasta, dok rizici leže u produženoj neizvesnosti koja može smanjiti marže. Ako se tenzije oko Ormuskog moreuza zaštrebaju, očekuje se dalji pritisak na cene inputa, ali i mogućnost premium cena za izvoz žitarica. Uprkos izazovima, dominantna pozicija pšenice na berzi pruža stabilnost, podsjećajući na stratešku važnost domaćeg tržišta u vreme globalnih turbulencija. Poljoprivrednici bi trebalo da razmotre opcije poput IPARD fondova za diversifikaciju i smanjenje zavisnosti od jedne kulture.
