Tržište nekretnina u Srbiji nastavilo je snažan rast i krajem 2025. godine, sa ukupnom vrednošću transakcija od 2,4 milijarde evra u četvrtom kvartalu, što predstavlja najviši nivo ikada zabeležen od uspostave Registra cena nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Ovaj rezultat podrazumeva porast od 9 posto u vrednosti i 6,9 posto u broju transakcija u odnosu na isti period 2024. godine, sa 37.386 kupoprodajnih ugovora. Takav trend signalizuje stabilnost sektora usred širih ekonomskih pritisaka poput fluktuacija kamatnih stopa i inflacije, nudeći investitorima i preduzetnicima pouzdane signale za planiranje.
Ovaj rast dolazi u trenutku kada globalno tržište nekretnina pokazuje mešovite rezultate, sa padovima u nekim evropskim centrima poput Nemačke ili Dubaija, dok Srbija beleži kontinuitet rasta zahvaljujući domaćoj potražnji i povoljnim uslovima finansiranja. Za vlasnike malih i srednjih preduzeća, posebno one u građevinarstvu i turizmu, ovi podaci nagoveštavaju prilike za proširenje portfolija, ali i rizike od pregrevanja tržišta ako se kreditna aktivnost nastavi ubrzavati.
Dominacija stambenog sektora i rast kreditnog finansiranja
Stambene nekretnine i dalje vode tržište, sa 1,4 milijarde evra prometa što čini 61 posto ukupne vrednosti, dok su kuće doprinele sa 189 miliona evra (8 posto), a građevinsko zemljište sa 176 miliona evra (7 posto). Poslovni prostori su ostvarili 109 miliona evra (5 posto), što je važno za preduzetnike koji traže prostore za poslovanje, jer ukazuje na stabilnu potražnju u komercijalnom segmentu uprkos ekonomskim izazovima poput rasta troškova energenata.
Način plaćanja pokazuje ključni pomak: 14 posto transakcija finansirano je kreditima, rast od 3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je za stanove taj udeo dosegao 31,8 posto (sa 24,4 posto). U kontekstu pada ključnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije tokom 2025, ovaj trend olakšava pristup finansijama za mlade domaćinstva i investitore, ali zahteva oprez kod malih preduzeća koja se oslanjaju na nekretnine kao kolateral, jer veća zaduženost može pojačati osetljivost na buduće šokove na tržištu rada.
Regionalne razlike i rekordi na tržištu
Broj ugovora porastao je u Beogradu za 10,9 posto i Kragujevcu za 5,8 posto, dok su Niš i Novi Sad zabeležili pad od 6,5 odnosno 8,7 posto, što može ukazivati na koncentraciju potražnje u ekonomski jačim centrima. U Beogradu je promet stanova izneo 768,5 miliona evra, sa rekordima poput stana od 90 kvadrata na Savskom vencu za 1,4 miliona evra ili najskupljeg kvadrata po 15.298 evra na istoj lokaciji. Najskuplja kuća prodata je za milion evra tu, dok je garažno mesto dostiglo 60.000 evra.
Najaktivnije kancelarije beležnika, poput one Milke Sredojević u Užicu sa 560 ugovora ili Ane Petrović u Beogradu sa 82,3 miliona evra obima, ilustruju efikasnost lokalnih administracija u podršci prometu. Na delimično regulisanom tržištu, Srbislav Cvejić je ostvario 22,1 milion evra, a Sredojević 217 ugovora, naglašavajući važnost transparentnosti Registra za investitore. Za preduzetnike, ovi podaci omogućavaju precizno mapiranje tržišta, naročito u poređenju sa susednim zemljama gde slične analize pomažu u odluci o regionalnoj ekspanziji.
Izveštaj RGZ-a pruža objektivan uvid u trendove, koristan za sve učesnike tržišta. U širem kontekstu, ovakav rast podržava oporavak privrede posle pandemije i geopolitičkih tenzija, sa 394,8 miliona evra sa delimično regulisanog tržišta koji signaliziraju maturaciju sektora. Za investitore, to znači prilike u diversifikaciji portfolija, ali i potrebu za praćenjem makroekonomskih indikatora poput inflacije i zaposlenosti, jer produženi bum može dovesti do korekcija cena ako se potražnja uspori.
Za mala i srednja preduzeća, posebno u neformalnim sektorima nekretnina, ovi rezultati naglašavaju važnost registracije i transparentnosti kako bi se izbegli rizici od regulatornih promena. U budućnosti, ako se kreditna ekspanzija nastavi uz stabilne kamate, tržište može očekivati dalji rast, ali sa fokusom na regionalnu decentralizaciju da se ublaže dispariteti između Beograda i provincije. Sličan trend viđen je u periodu 2021-2023, kada je rast doveo do povećane aktivnosti u građevinarstvu, podržavajući ukupni BDP za 5-7 posto godišnje.
