U Srbiji dve od pet nezaposlenih žena pripadaju starosnoj grupi iznad 50 godina, sa ukupno 75.000 registrovanih slučajeva od 190.000 u decembru prošle godine. Paradoksalan je podatak da se najveći udeo ove grupe beleži upravo u Beogradu, ekonomski najrazvijenijem regionu, gde one čine 45,1 odsto svih nezaposlenih žena, a među registrovanima čak 46,4 odsto. Ova situacija, istaknuta u istraživanju Instituta ekonomskih nauka, ukazuje na duboke strukturne probleme tržišta rada koji utiču na celokupnu privredu.
Za vlasnike malih i srednjih preduzeća, ova pojava predstavlja i rizik i priliku. Sa jedne strane, ograničava bazen kvalifikovane radne snage u ključnim sektorima poput usluga i administracije, gde iskustvo starijih radnica može doneti stabilnost i niže fluktuacije. Sa druge, signalizuje potrebu za prilagođavanjem zapošljavajućih praksi kako bi se iskoristio potencijal ove grupe, posebno u kontekstu demografskih promena i izjednačavanja penzijske granice na 65 godina do 2030, što produžava radni vek žena i pojačava pritisak na tržište.
Istraživanje pokazuje da je dugoročna nezaposlenost dominantna – 81,1 odsto ovih žena u Beogradu bez posla je duže od godinu dana, naspram 78,8 odsto na nacionalnom nivou. Ovo nije samo statistički fenomen, već odraz širih ekonomskih trendova: brzog tehnološkog napretka koji zahteva digitalne veštine i strane jezike, kojih ova grupa često nedostaje, kao i porodične obaveze poput brige o unucima ili roditeljima, koje ograničavaju mobilnost.
Strukturne barijere i uticaj na poslovanje
Glavni uzroci leže u strukturnim neravnotežama između ponude i potražnje za radom. Poslodavci često percipiraju starije radnice kao manje prilagodljive novim tehnologijama, sa većim rizikom od zdravstvenih odsustava i bližim penzionisanjem, što dovodi do diskriminacije pri zapošljavanju. U praksi, ovakve predrasude koštaju privredu: MSP gube na produktivnosti jer ignorišu iskustvo koje može smanjiti troškove obuke mlađih radnika kroz mentorstvo.
U Beogradu, gde je konkurentnost tržišta veća, ove žene suočene su sa nesigurnim zaposlenjima, niskim zaradama i pauzama u karijeri zbog kućnih obaveza. Nedostatak specijalizovanih programa karijernog savetovanja dodatno produžava njihovu marginalizaciju. Za preduzetnike, ovo znači da firmama sa fleksibilnim radnim aranžmanima – poput pola radnog vremena ili rada od kuće – otvara se niša za jeftiniju, iskusnu radnu snagu, što može poboljšati diversitet timova i inovacije.
Širi ekonomski kontekst uključuje rast udeo žena 50-64 godine u radnoj snazi sa 28,5 odsto 2019. na 31,5 odsto 2024, po podacima Eurostata. U Srbiji, gde rodni jaz u penzijama dostiže 20 odsto, ova tendencija pojačava pritisak na socijalni sistem, ali i stvara potrebu za politikama koje podstiču inkluziju. MSP mogu očekivati subvencije za obuke, što bi smanjilo njihove troškove i povećalo konkurentnost.
Nedostatak politika i preporuke za akciju
Ni nacionalna Strategija zapošljavanja ni Akcioni planovi ne prioritetizuju ovu grupu, iako se stariji od 50 i dugoročno nezaposleni definišu kao teže zapošljivi. Čak ni Program Grada Beograda za 2025-2026. ne izdvaja žene starije od 50 sa dugoročnom nezaposlenošću. Ovo predstavlja propust za tržište, jer bez ciljanih mera gubi se potencijal za punjenje vakancija u sektorima sa nestašicom radnika.
Institut ekonomskih nauka predlaže sistemski pristup: procenu stečenih znanja sa mikrokredencijalima, fleksibilne oblike rada, subvencije za samozapošljavanje i obuke za digitalne veštine. Posebno korisne za MSP su mere poput finansijske podrške za posredovanje i radionice za meke veštine, koje bi omogućile brže zapošljavanje. Primeri iz Slovačke i Poljske, poput karijernog savetovanja za netipična zanimanja kao vožnja autobusa, pokazuju da takve intervencije smanjuju nezaposlenost za 20-30 odsto u sličnim grupama.
- Uspostaviti procenu veština i kratke obuke za digitalizaciju.
- Podstaći fleksibilno zapošljavanje i subvencije za zarade 12+12 meseci.
- Organizovati mentorske programe i radionice protiv predrasuda poslodavaca.
- Povezati NVO, NSZ i poslodavce za proaktivno dovođenje nezaposlenih na evidenciju.
Za žene same, ključno je povećanje proaktivnosti: unapređenje CV-a, korišćenje profesionalnih mreža i učešće u obukama. Ovo može otvoriti put ka samozapošljavanju, gde grantovi za ženska preduzeća, poput javnih poziva do 10.000 evra, predstavljaju realnu podršku.
Posledice za privredu i budući scenariji
Ako se ne interveniše, ova nezaposlenost će pojačati fiskalni pritisak kroz veću zavisnost od socijalne pomoći, uprkos ekonomskom rastu Beograda. Za investitore, signal je jasan: firme koje uvedu age-diverzitet vide rast produktivnosti za 10-15 odsto, prema globalnim studijama. U kontekstu tržišta rada sa nestašicom kvalifikovane snage, zapošljavanje starijih žena može stabilizovati lance snabdevanja MSP.
Potencijalni scenariji uključuju uvedbu lokalnih subvencija u Beogradu do 2026, što bi moglo smanjiti udeo za 10 procenata, ili proširenje EU fondova za obuke. Preduzetnici treba da vide ovo kao priliku za inovacije u HR praksama, jer inkluzivno tržište rada jača otpornost privrede na demografske šoke.
