U kontekstu šire digitalizacije javnih usluga u Srbiji, od 1. aprila 2026. godine stupa na snagu druga faza implementacije sistema eBolovanje-Poslodavac. Ova promena obavezuje poslodavce da elektronski podnose zahteve za obračun i refundaciju naknada zarada za bolovanja duža od 30 dana, koja padaju na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Takođe, uključuje i elektronsko podnošenje prigovora, kao i zahteva za ponovnu ocenu i veštačenje bolovanja, čime se dodatno integriše komunikacija između poslodavaca, lekara i fonda.
Sistem, koji je od 1. januara 2026. obavezan za privredna društva i javni sektor, već je u praksi ukazao na benefite poput ukidanja papirne dokumentacije i brže razmene podataka o privremenoj sprečenosti za rad. Za preduzetnike sa zaposlenima, rok za usklađivanje je produžen do 1. januara 2027. godine, što daje dodatno vreme za pripremu. Ova mera je deo Zakona o razmeni podataka u slučaju privremene sprečenosti za rad, donetog krajem 2025. godine, i predstavlja korak ka efikasnijem upravljanju kadrovskim troškovima u uslovima izazovnog tržišta rada.
Praktične implikacije za mala i srednja preduzeća
Za vlasnike malih i srednjih preduzeća, koja čine kičmu srpske privrede, ova digitalizacija znači direktno smanjenje administrativnog tereta. U prošlosti, proces refundacije bolovanja zahtevao je obimnu papirnu dokumentaciju, što je često dovodilo do kašnjenja u povraćaju sredstava i pritiska na keš tokove. Sada, kroz portal eUprava, poslodavci mogu u realnom vremenu pratiti status zahteva, što ubrzava isplate i poboljšava likvidnost. Na primer, tipična firma sa 20 zaposlenih koja godišnje ima 50 bolovanja dužih od 30 dana mogla bi uštedeti nedelje čekanja na refundaciju, omogućavajući brže reinvestiranje u poslovanje.
Unija poslodavaca Srbije ističe da sistem donosi kraće rokove za refundacije, posebno za bolovanja na teret RFZO, ali i ukazuje na trenutne izazove poput povremenih tehničkih zastoja i neujednačene informisanosti korisnika. U praksi, ovakve prelazne poteškoće su tipične za nove digitalne platforme, slično onome što se dogodilo pri uvođenju e-računovodstvenih sistema, gde je kontinuirana obuka i podrška ključna za uspešnu adaptaciju. Rizici nepoštovanja su visoki: kazne za pravna lica kreću se od 50.000 do 200.000 dinara, dok preduzetnici plaćaju 10.000 do 50.000 dinara, uz dodatne kazne za odgovorna lica.
Širi ekonomski kontekst i budući scenariji
Ova regulativa se uklapa u širi trend digitalne transformacije javne uprave u Srbiji, gde se procenjuje da elektronski servisi doprinose smanjenju troškova poslovanja za 20-30% u sektoru MSP, prema regionalnim istraživanjima. U uslovima rasta inflacije i pritiska na troškove rada, brža refundacija naknada direktno utiče na održivost poslovanja, omogućavajući firmama da bolje planiraju plate i investicije. Tržište signalizuje da će se ovakve mere proširiti na druge oblasti socijalne zaštite, poput alimentacije ili poreskih povraćaja, što zahteva od menadžera proaktivno usavršavanje digitalnih veština.
Potencijalni scenariji razvoja uključuju dalju integraciju sa drugim e-platformama, poput sistema za elektronske otpremnice, što bi dodatno olakšalo operacije. Poslodavcima se preporučuje trenutnu registraciju na eUprava i testiranje sistema, kako bi se izbegli rizici kašnjenja. U krajnjoj posledici, ova promena ne samo da optimizuje interne procese već i jača konkurentnost srpskih firmi na regionalnom tržištu, gde efikasnost administracije postaje ključni faktor privlačenja investitora.
Za dodatne informacije o sličnim digitalnim inicijativama, pogledajte seminar PKS o elektronskim otpremnicama.
