Sombor kao lider kvaliteta života u Srbiji: niže plate uravnotežene povoljnim cenama stanova

Sombor je prema preliminarnim rezultatima istraživanja Ekonomskog fakulteta u Nišu proglašen za grad sa najkvalitetnijim uslovima za život u Srbiji. Ovo istraživanje, podržano projektom UR Wise finansiranim od strane Evropske unije, ocenjuje gradove po deset ključnih kategorija, uključujući bezbednost, zdravstvenu zaštitu i ekonomsku vitalnost. Sombor je osvojio prvo mesto u osam kategorija, a drugo u preostalim dvema, što ga ističe kao primer uravnoteženog razvoja manjih urbanih centara.

Ova ocena dolazi u trenutku kada srpska ekonomija suočava se sa izazovima regionalnih dispariteta, gde glavni centri poput Beograda dominiraju investicijama i rastom plata, dok manji gradovi poput Sombora nude stabilnost kroz niže troškove života. Za vlasnike malih i srednjih preduzeća, ovo predstavlja priliku za optimizaciju troškova, ali i signal za diverzifikaciju privrede koja trenutno počiva na tradicionalnim sektorima.

Pitanje zašto je ova vest relevantna za poslovanje leži u kontrastu između nižih prosečnih zarada – oko 91.000 dinara neto u 2025. godini, što je 17 procenata ispod republičkog proseka – i trostruko nižih cena stanova u poređenju sa Beogradom. U praksi, takva struktura omogućava preduzetnicima da zadrže konkurentnost kroz niže operativne troškove, posebno u kontekstu rastućih cena energenata i sirovina koje pritiskaju profitabilnost.

Struktura privrede: oslanjanje na realni sektor

Podaci bonitetne kuće CompanyWall otkrivaju da je u opštini Sombor registrovano oko 8.500 privrednih subjekata, od kojih preko 5.000 ne bilježi aktivnost u poslednje tri godine (2022–2024). Broj aktivnih pada na približno 2.700 u 2024. godini, što ukazuje na potrebu za revitalizacijom lokalnog tržišta rada. Većina aktivnih firmi bavi se prehrambenom industrijom i trgovinom, sektorima koji su otporni na globalne šokove, ali podložni pritiscima inflacije i rasta troškova rada.

Oko 70 odsto ovih subjekata ostvaruje profit, ali zarade ostaju skromne zbog strukture troškova. U kontekstu šire srpske ekonomije, gde inflacija i kamatne stope utiču na sve grane, ovakva privreda šalje signal tržištu o stabilnosti, ali i o rizicima zavisnosti od niskomaržnih delatnosti. Za mala preduzeća, ovo znači potencijal za ulazak u lancih snabdevanja većih igrača, gde niži troškovi rada mogu biti prednost u odnosu na urbane centre.

Najveći prihodi pripadaju proizvođačima mleka i sireva, ulja, tekstila i obuće. Lider je Somboled, deo francuske Lactalis grupe, sa prihodima od skoro 12 milijardi dinara u 2024. godini, dobiti blizu pola milijarde i 371 zaposlenim. Ova kompanija ističe se i prosečnom bruto zaradom od 221.000 dinara, verovatno podignutom menadžerskim pozicijama, što ilustruje kako strane investicije mogu podići standarde u lokalnoj privredi.

Radno intenzivna industrija i njeni izazovi

Drugi po prihodu je Sinagoga, sa 8,3 milijarde dinara prihoda, dobiti od 313 miliona i 250 zaposlenih, fokusirana na trgovinu i preradu žitarica. Prosečna plata tu iznosi 119.000 dinara bruto. Najveći poslodavac je Fiorano, italijanska Calzedonia fabrika za rublje, sa 1.800 radnika, 7,2 milijarde prihoda i dobiti od 142 miliona dinara – ali dobit po zaposlenom samo 78.000 dinara, uz plate od 108.000 dinara.

F.lli Rossi, fabrika obuće sa 650 radnika, generiše 2,25 milijardi prihoda i dobit od 62 miliona, sa platama od 133.000 dinara. Ove radno intenzivne grane zapošljavaju skoro 2.500 ljudi u tekstilu i obući, što je ključno za lokalno tržište rada sa 22.000 zaposlenih i 4.000 nezaposlenih. Međutim, rizik je očigledan: u praksi, ovakve fabrike često se sele zbog nižih troškova rada u drugim zemljama, što bi moglo destabilizovati zapošljavanje.

Najprofitabilnije male firme dolaze iz građevinarstva, trgovine na veliko i konsultinga, sa dobiti po zaposlenom do 57 miliona dinara. Ovo ukazuje na prostor za rast MSP u visokomaržnim sektorima, posebno uz podršku EU fondova za digitalizaciju i inovacije.

Nekretnine i demografski trendovi kao poslovna prilika

Prosečna neto zarada u Somboru porasla je 11,7 odsto godišnje, ali ostaje ispod republičkog proseka. Ključna prednost su cene nekretnina: prema Republičkom geodetskom zavodu, kvadrat starogradnje košta 883 evra, a novogradnje 1.141 evro u prvom polugodištu 2025, nasuprot 2.500 evra u Beogradu. U kontekstu rastuće potražnje za jeftinim lokacijama, ovo privlači mlade porodice i preduzetnike koji traže niže troškove za stanovanje i kancelarije.

Sombor, kao administrativni centar Zapadnobačkog okruga sa pograničnim položajem, suočava se sa depopulacijom – broj stanovnika pao je za petinu u dve decenije, sa 51.000 na manje od 41.000. Ova dinamika je tipično za srpske provincijske centre, gde urbanizacija vuče radnu snagu ka Beogradu i Novom Sadu. Za investitore, epitet „najboljeg grada za život“ može biti katalizator za nove investicije, slično kako se manji gradovi u Istočnoj Evropi pozicioniraju za nearshoring.

U širem ekonomskom kontekstu, gde tržište rada pati od nestašice kvalifikovane radne snage i inflacije, Sombor nudi model za MSP: niži troškovi života poboljšavaju kupovnu moć zaposlenih, smanjujući pritisak na plate. Potencijalni scenariji uključuju diverzifikaciju ka IT-u i zelenim tehnologijama, gde bi lokalna stabilnost privukla startape. Sledeći koraci istraživanja – anketa među privrednicima – mogli bi dodatno osvetliti puteve unapređenja.

Za preduzetnike, ova situacija signalizuje priliku za relokaciju ili ekspanziju u manje centre, gde kvalitet života postaje konkurentna prednost nasuprot visokim urbanim troškovima. U poređenju sa cena stanova u Beogradu i drugim evropskim tržištima, Sombor ostaje atraktivan za održivo poslovanje.