Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo organizovao je dodelu ugovora vrednih skoro 199 miliona dinara, namenjenih unapređenju savetodavnih i prognozno-izveštajnih aktivnosti u oblasti zaštite bilja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2026. godinu. Ova mera, realizovana u zgradi Pokrajinske vlade, direktno cilja na jačanje kapaciteta poljoprivrednih stručnih službi, koje su ključne za svakodnevno poslovanje proizvođača. Podsekretarka Ivana Pejović Ševrt uručila je ugovore predstavnicima podržanih institucija, naglašavajući sistemski pristup u podršci sektoru koji čini osnovu privrede Vojvodine.
U kontekstu srpske poljoprivrede, gde Vojvodina generiše preko 70 odsto nacionalne poljoprivredne proizvodnje, ovakva podrška predstavlja važan korak ka smanjenju rizika od štetočina i bolesti bilja. Poljoprivrednici, uglavnom mala i srednja preduzeća, suočeni su sa klimatskim promenama i pritiscima tržišta, pa savetodavne usluge omogućavaju brzu reakciju i optimizaciju troškova zaštite. Ova investicija signalizuje kontinuitet državne politike usmerene na povećanje prinosa i konkurentnosti, posebno u svetlu evropskih standarda i programa poput IPARD-a.
Raspodela sredstava i podržane institucije
Od ukupnog iznosa, 105 miliona dinara alocirano je za savetodavne poslove kroz 12 ugovora, dok je 93,8 miliona dinara namenjeno prognozno-izveštajnim aktivnostima u okviru 13 ugovora. Ovi bespovratni fondovi podržaće rad stručnih službi u ključnim centrima poput Novog Sada, Vršca, Bačke Topole, Rume, Sombora, Sente, Zrenjanina, Kikinde i Sremske Mitrovice. Takođe, uključene su savetodavne službe u Subotici i Vrbasu, kao i Istraživačko-razvojni institut „Tamiš“ u Pančevu.
- Savetodavni poslovi: Fokus na praktično savetovanje proizvođača, obuku i terensko praćenje, što direktno utiče na smanjenje gubitaka od uroda do 20-30 odsto u slučajevima invazivnih štetočina.
- Prognozno-izveštajni poslovi: Razvoj sistema ranih upozorenja, baziranih na podacima sa terena, koji pomažu u planiranju sezonskih aktivnosti i minimizaciji ekonomskih rizika.
Za tipičnog vojvođanskog gazdinstva, koje obrađuje 10-50 hektara useva poput kukuruza ili suncokreta, ovo znači pristup ažuriranim protokolima zaštite bez značajnih sopstvenih investicija, čime se poboljšava marža profita u uslovima rastućih cena inputa.
Ekonomski uticaj i širi kontekst za preduzetnike
U vreme kada inflacija na inputima u poljoprivredi prelazi prosečne stope, a kamatne stope ostaju visoke, ovakva javna podrška postaje ključni faktor stabilnosti za mala preduzeća. Stručne službe ne samo da rešavaju trenutne probleme, već i generišu podatke za kreiranje budućih mera subvencija, što je vidljivo u istorijskom kontekstu vojvođanske poljoprivrede gde su slične inicijative dovele do povećanja produktivnosti za 15 odsto u prethodnim godinama. Na tržištu se ovakvi potezi tumače kao signal za investitore da je sektor spreman za rast, posebno sa naglaskom na održivu proizvodnju.
Ova mera dopunjuje druge inicijative, poput poziva za očuvanje genetskih resursa, formirajući celovitu mrežu podrške. Za menadžere u agrobiznisu, to znači niže rizike u lancu snabdevanja i veću predvidivost prinosa, što utiče na finansijsko planiranje i pristup kreditima.
Na kraju, ova investicija ne samo da jača kapacitete stručnjaka već i šalje poruku tržištu da Pokrajina prioritetizuje poljoprivredu kao motor rasta. U narednim mesecima, očekuje se vidljiv uticaj kroz bolje prinose i manje kriza, što će dodatno podstaći investicije u sektor, posebno od strane domaćih i stranih partnera zainteresovanih za srpski agrarni potencijal.
