Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima u poljoprivredi, koja se nalazi na ivici prehrambene nesigurnosti. U zemlji se i dalje uvozi meso iz Evropske unije, koje često ne zadovoljava ekološke standarde, dok se istovremeno uvoze otpadni proizvodi iz mesne industrije, koji su neprihvatljivi u EU čak i za kućne ljubimce.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine, koja je nedavno predstavljena, naglašava važnost obezbeđivanja prehrambene sigurnosti. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da su trenutni budžetski izdaci za poljoprivredu nedovoljni za ostvarenje ovog cilja.
Prema rečima prof. dr Miladina Ševarlića, predsednika Saveza poljoprivrednih inženjera, poljoprivreda je neodvojiva od predfarmerskog i postfarmerskog sektora, a bez podrške ovih sektora teško je postići prehrambeni suverenitet. Poljoprivrednici su često u nezavidnom položaju, suočeni sa visokim troškovima inputa i niskim otkupnim cenama.
Pretposlednja generacija poljoprivrednika
Ševarlić smatra da je trenutna generacija poljoprivrednika verovatno pretposlednja koja može obezbediti prehrambenu sigurnost. Preporučuje da oni koji imaju zemlju, a ne mogu je obrađivati, privremeno ustupe komšijama kako bi se izbeglo zapuštanje obradivog zemljišta.
Uočava se i problem dugovanja poljoprivrednika prema državi, kao i visoka zaduženost zbog kredita koje su uzeli pre globalne finansijske krize. Takođe, u agrarnom budžetu postoje netačni podaci koji ne odražavaju stvarna izdvajanja za poljoprivredu.
Kvalitet hrane i uvoz
Srbija se suočava sa problemima u kontroli kvaliteta hrane, pri čemu se uvozi velika količina poljoprivrednih proizvoda na osnovu dokumentacije iz zemalja izvoznica, često bez adekvatne provere. Ovo stvara rizik za potrošače i dodatno ugrožava lokalnu proizvodnju.
Agroekonomista Milan Prostran naglašava potrebu za većim ulaganjima u poljoprivredu i jačanje pozicije malih proizvođača putem savremenih zadružnih sistema. Takođe, sugeriše da je neophodna revitalizacija poljoprivrednog zemljišta kako bi se povećala produktivnost i samodovoljnost Srbije.
U svetlu globalnih kriza, važno je da Srbija ostane agrarna zemlja i poveća svoje učešće agrara u BDP-u. Ovakav pristup može pomoći u postizanju prehrambene sigurnosti i smanjenju zavisnosti od uvoza hrane.
