Trenutna politika električne energije na Zapadnom Balkanu i dalje se fokusira na dijalog između vladinih tela, elektroenergetskih kompanija i regulatornih agencija. Industrija često ostaje na marginama, shvaćena kao potrošač koji treba zaštitu od visokih cena. Međutim, industrijski potrošači postaju ključni akteri koji oblikuju tržišne mehanizme, prepoznajući da njihovo ponašanje može direktno uticati na stabilnost i cene.
Ova promena u percepciji zahteva da se industrija prepozna kao aktivan učesnik u dizajnu i upravljanju tržištem električne energije. Bez integracije industrijske potrošnje kao resursa, region će se suočiti sa visokim troškovima stabilnosti i hitnih uvoza. Priznavanje ovog faktora može smanjiti volatilnost i stabilizovati cene po nižim troškovima.
Strukturne promene u sistemu električne energije ukazuju na prelazak sa nestašice energije na nestašicu opcija. Cene više ne zavise samo od godišnjih bilansa, već od ponašanja potrošnje tokom stresnih sati, kada je fleksibilnost domaćih kapaciteta iscrpljena. Uloga industrijske potrošnje u ovim trenucima postaje ključna.
Industrijska potrošnja može značajno uticati na vršnu potrošnju, a time i na cene. Kada se industrijska postrojenja prilagode tržišnim uslovima, mogu sprečiti prelazak na više cenovne režime. Nažalost, trenutni okviri politike ne prepoznaju ovu fleksibilnost, tretirajući industriju kao statičnu tačku, što dovodi do povećane volatilnosti.
Razumevanje uticaja industrije na tržišne koridore je ključno. Cene na Zapadnom Balkanu zavise od koridora koji povezuju različite regione. Industrijska potrošnja može smanjiti rizik od nestašice i stabilizovati cene, dok nefleksibilna potrošnja povećava pritisak na sistem.
Zašto se industrijska potrošnja potcenjuje? Tri glavna razloga su: nedostatak integracije između energetske i industrijske politike, zastarele tarife koje nagrađuju obim, a ne fleksibilnost, i politička opredeljenja koja favorizuju kratkoročne subvencije umesto dugoročnog planiranja.
Da bi se povećala stabilnost tržišta, potrebna su konkretna rešenja. Industrijska fleksibilnost mora biti priznata i nagrađivana, a mehanizmi učešća moraju biti jasni i predvidivi. Takođe, industrijska potrošnja treba da se takmiči na ravnopravan način sa drugim resursima.
Uloga industrije u upravljanju koridorima treba da bude prepoznata, jer industrijska potrošnja direktno utiče na raspodelu kapaciteta. Dekarbonizacija i konkurentnost industrije zavise od stabilnosti cena električne energije, što ukazuje na to da je uključivanje industrije ključno za održivu energetsku politiku.
Ukoliko se industrija isključi, tržišta električne energije će ostati krhka, a volatilnost će rasti. Priznavanje uloge industrijskih potrošača nije samo pitanje ekonomske efikasnosti, već i stabilnosti celog sistema.
Zaključak: Zapadnom Balkanu je potrebna transformacija načina na koji se posmatra industrijska potrošnja. Njena integracija u sistem može doneti značajne koristi, smanjujući troškove i povećavajući efikasnost tržišta električne energije.
