Iako je došlo do opadanja u količini izvoza, Srbija ostaje jedan od vodećih izvoznika po vrednosti.
Prema najnovijim statistikama, Srbija je pala na treće mesto u svetu kada je reč o izvozu maline, nakon Poljske i Ukrajine. U trećem kvartalu 2025. godine, Poljska je izvezla približno 33.000 tona, dok je Ukrajina ostvarila izvoz od 25.400 tona. Srbija je izvezla 19.000 tona, čime je zadržala prednost nad Kinom i Čileom, koji su izvezli 13.000 i 10.300 tona maline.
Za prvih devet meseci 2025. godine, Srbija je ukupno izvezla 61.700 tona, što je i dalje iznad Ukrajine koja je izvezla 46.600 tona. Ipak, ostaje neizvesno da li će Srbija zadržati drugu poziciju u 2026. godini.
Rast cena izvoza i uticaj na proizvođače
Izvoznici maline iz Srbije su imali koristi od značajnog porasta izvoznih cena, koje su porasle sa 3,54 evra po kilogramu u drugom kvartalu na 4,88 evra u trećem kvartalu 2025. godine. Iako su izvoznici profitirali, povećane cene na globalnom tržištu su podstakle proizvodnju u drugim zemljama, posebno u Ukrajini, što je dodatno ugrozilo srpske proizvođače.
Visoka vrednost izvoza uprkos smanjenju količina
Prema rečima dr Zorana Keseorovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Srbija je tokom trećeg tromesečja 2025. godine i dalje bila vodeća po vrednosti izvoza. Naime, Poljska je ostvarila izvoz u vrednosti od 95 miliona evra, dok je Srbija zabeležila izvoz od 92,9 miliona evra, a Ukrajina 62,3 miliona evra.
Problemi sa proizvodnjom u 2025. godini
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja maline u Srbiji 2025. godine iznosila je 82.577 tona, što predstavlja pad od 35% u odnosu na rekord iz 2018. godine. Ova situacija je dodatno pogoršana rekordnim uvozom zamrznute maline, koji je dostigao 5.013 tona u trećem kvartalu 2025. godine.
Zaštita domaćih proizvođača
Udruženje malinara „Vilamet“ upozorava na problem prepakivanja uvozne maline koja se zatim izvozi kao „srpska malina“. Proizvođači zahtevaju jasnu identifikaciju zemlje porekla, smanjenje uvoza i sprečavanje mešanja domaće i uvozne maline.
Potencijal voćarstva u Srbiji
Voćnjaci u Srbiji prostiru se na 196.129 hektara, od čega malina zauzima 9,5% ukupnih površina pod voćem. Iako su površine pod jagodastim voćem povećane za 64% u poslednjih devet godina, prinosi su opali zbog klimatskih promena, nekvalitetnog sadnog materijala i lošeg izbora lokacija.
Malinarstvo kao simbol Srbije
Malina se u Srbiji gaji od kraja 19. veka i danas predstavlja jedan od najprepoznatljivijih brendova, poznatog širom sveta kao „crveno zlato“. Arilje se smatra svetskom prestonicom maline, sa najvećom koncentracijom zasada i izvoza.
Potrebna sistemska rešenja
Stručnjaci naglašavaju da Srbija ima potencijal da godišnje proizvodi 110.000–120.000 tona maline, ali to zahteva obnovu zasada kvalitetnim sortama, kontrolu uvoza, zaštitu nacionalnog brenda i dugoročnu podršku države. Bez tih mera, malinarstvo u Srbiji može biti suočeno sa daljim padom proizvodnje.
