Ekonomija
U poslednjim decenijama, fenomen globalnog kriminala doživeo je značajne promene, a veštačka inteligencija (AI) se pokazala kao ključni faktor u ovom razvoju. Kroz sofisticirane metode, kriminalne grupe su uspele da optimizuju svoje operacije, koristeći tehnologiju koja im omogućava da premoste fizičke i pravne granice.
Izveštaji o krađama u Evropi, Bliskom Istoku i Africi ukazuju na to koliko su lanci snabdevanja ranjivi na razne oblike krađe. Samo u maju 2025. godine, zabeleženo je više od 5,9 miliona evra vrednog tereta kao nestalog, što ukazuje na ozbiljnost problema. Realni obim krađe je, međutim, mnogo veći, s obzirom da se samo jedan od pet incidenata prijavljuje.
Britanija se ističe kao vodeći globalni izvoznik ukradene robe, sa porastom broja ukradenih vozila od 75% u poslednjoj deceniji. Većina ovih vozila završava na tržištima u Zapadnoj Africi, dok su telefoni često usmereni ka Kini. Ova situacija stvara ozbiljne izazove za bezbednost i pravdu.
Razvoj kriminalnih mreža
Šifrovana komunikacija omogućila je kriminalnim grupama da efikasnije sarađuju i uspostave globalne lance snabdevanja. Kako se bogatstvo u zemljama Afrike i Azije povećava, raste i potražnja za robom dostupnom u razvijenijim zemljama. Britanija, sa svojom slabo kontrolisanom izvoznom politikom, postaje idealno mesto za ovakve aktivnosti.
Uprkos napretku u tehnologiji zaštite, broj krađa vozila se povećava, a kriminalci često koriste specijalizovanu opremu i metode za prevazilaženje bezbednosnih sistema. Proces od krađe do prodaje često traje manje od jednog dana, što ukazuje na visoku efikasnost ovih mreža.
Veštačka inteligencija u kriminalu
Veštačka inteligencija igra sve značajniju ulogu u modernim kriminalnim aktivnostima. Od generisanja malicioznog softvera do napada na baze podataka, AI omogućava hakerima da ciljaju više meta sa manje truda. Pojava generativnih modela, poput ChatGPT-a, dodatno je olakšala kriminalcima da kreiraju sofisticirane prevare.
Rast korišćenja AI u sajber kriminalu predstavlja ozbiljnu pretnju za preduzeća. Prema procenama, generativna veštačka inteligencija mogla bi omogućiti prevare u vrednosti do 40 milijardi dolara do 2027. godine. Ove pretnje podstiču rast potražnje za rešenjima u oblasti sajber bezbednosti, sa očekivanim porastom troškova za zaštitu do 240 milijardi dolara do 2026. godine.
U svetlu ovih izazova, neophodno je da države i kompanije preduzmu proaktivne mere kako bi se zaštitile od sve sofisticiranijih kriminalnih metoda. Uspostavljanje jačih kontrola i unapređenje tehnologija praćenja su ključni koraci ka smanjenju ovog globalnog problema.
