Srbija se suočava sa značajnim viškom jagnjadi, koji iznosi oko 40.000 grla, zbog administrativnih prepreka i nekontrolisanog uvoza zamrznutog mesa. Farmeri beleže gubitak od 100 dinara po kilogramu u odnosu na prethodnu godinu, dok ključna tržišta, poput Izraela, ostaju izvan dometa zbog problema sa dokumentacijom Uprave za veterinu.
U ovčarnicima širom Srbije se oseća pritisak. Prvi put u poslednjih dvadeset godina, starija jagnjad se guraju da bi se oslobodila mesta mlađima, jer su praznici prošli, a kupci su izostali. Umesto da se kvalitetni proizvodi s naših farmi prodaju tokom praznika, domaće tržište preplava zamrznuta jagnjetina iz Severne Makedonije, uvezena po niskim, damping cenama.
Birokratija i problemi na tržištu
Predsednik novosadskog udruženja „Agroprofit“, Čedomir Keco, ističe da su naši stočari suočeni sa velikim izazovima. Iako su kupci iz Crne Gore tradicionalno tražili srpske jagnjadi, ove godine su zakasnili zbog rigorozne provere veterinarskih dokumenata. Ova situacija je rezultirala odlaganjem izvoza.
Najveći udarac dolazi iz Izraela, tržišta koje najviše ceni srpske proizvode. Iako su kontakti uspostavljeni, administrativni problemi sprečavaju realizaciju. Izraelci su poručili da nikada nisu dobili validnu dokumentaciju koja potvrđuje zdravstveno stanje stoke.
Ekološki i ekonomski aspekti
Sa ekološke tačke gledišta, zadržavanje 40.000 grla jagnjadi iznad optimalne težine predstavlja problem. Svaki dan viška dovodi do dodatne potrošnje stočne hrane, što povećava pritisak na resurse, a meso gubi kvalitet. Trenutna cena jagnjadi iznosi 380 dinara po kilogramu, dok je prošle godine bila 480 dinara.
- Trenutna cena: 380 din/kg
- Prošlogodišnja cena: 480 din/kg
- Cena opstanka: 450 din/kg
U Severnoj Bačkoj, farmeri čekaju da izvezu 12.000 jagnjadi za Izrael, ali se najviše čeka na potrebnu dokumentaciju.
Subvencije i birokratija
Srbija pruža značajne podsticaje za ovčarstvo, ali administrativni problemi ometaju proizvodnju. Keco naglašava da će farmeri ovu godinu proglasiti „veterinarskom nepogodom“ ako se cena ne vrati na prihvatljiv nivo.
Propuštene prilike i budućnost
Bacanje vune postala je svakodnevica. Naime, farmeri se suočavaju sa nemogućnošću prodaje vune, što je ekonomski i ekološki problem.
U Srbiji je broj ovaca opao za 26% u poslednjim decenijama, a nekadašnji izvozni lideri više ne postoje. Planovi za povećanje broja ovaca na 3,5 miliona do 2034. godine zavise od stabilne podrške države.
Dok se čeka realizacija izvoza jagnjadi, pritisak na stočare raste, što ukazuje na hitnu potrebu za reformama u poljoprivrednom sektoru.
