Primenom Mehanizma prilagođavanja granica ugljenika (CBAM) od strane Evropske komisije u 2026. godini dolazi do značajnih promena u načinu obračuna troškova ugljenika za proizvode koji se uvoze u Evropsku uniju. Ovaj mehanizam prelazi iz prelaznog režima izveštavanja u svoju definitivnu finansijsku fazu, što znači da će emisije ugljenika postati direktni troškovi za uvoznike.
Jedan od ključnih aspekata novog okvira je pojašnjeno tretiranje indirektnih emisija, posebno onih koje nastaju potrošnjom električne energije tokom proizvodnje. Uvoznici će moći da smanje svoje obaveze prema CBAM-u ukoliko dokažu da je električna energija koju koriste imala niži intenzitet ugljenika od podrazumevane vrednosti.
Ova promena postavlja fizičke ugovore o kupovini električne energije (PPA) u središte diskusije, jer se zahteva verifikacija stvarne isporuke električne energije. Ugovori moraju biti povezani sa proizvođačima energije iz trećih zemalja i moraju biti potkrepljeni dokazima o vezi između proizvodnog objekta i industrijskog postrojenja.
Osim toga, granularno merenje postaje obavezno, što znači da podaci iz pametnih brojila moraju potvrditi da je električna energija isporučena i potrošena u istim vremenskim intervalima kao i proizvodnja. Ovaj pristup osigurava da se CBAM uskladi sa strogim tumačenjem dodatnih zahteva i vremenske korelacije.
Uvođenje CBAM-a donosi i ekonomske posledice, posebno za proizvođače robe sa visokim emisijama ugljenika. Oni će se suočiti sa izborom: da li da apsorbuju rastuće troškove povezane sa CBAM-om ili da smanje svoju izloženost prelaskom na električnu energiju sa nižim emisijama. Ove promene su posebno relevantne za industrije poput čelika, aluminijuma i cementa, gde razlika u troškovima može značajno uticati na konkurentnost na tržištu EU.
U Jugoistočnoj Evropi, uključujući Srbija, tržišta PPA su još uvek nerazvijena, a CBAM uvodi spoljni cenovni signal koji može transformisati načine snabdevanja energijom. Ovaj mehanizam naglašava potrebu za fizičkom dekarbonizacijom, što znači da će srpski proizvođači morati da dokažu korišćenje obnovljive energije kako bi smanjili svoje troškove.
CBAM će imati značajan uticaj na srpske izvoznike, koji će morati da se prilagode novim pravilima kako bi ostali konkurentni. Ovaj mehanizam ne samo da oblikuje industrijsku računicu, već i određuje dugoročnu održivost u evropskim lancima vrednosti.
U tom smislu, fizički PPA ugovori sa obnovljivim izvorima postaju ključni za strateško planiranje i smanjenje troškova. Na kraju, CBAM se ne može posmatrati samo kao regulativa o klimatskim promenama, već kao ekonomski mehanizam koji oblikuje odnose između industrije i tržišta električne energije.
