Ne rešava se problem aflatoksina u domaćem mleku već 13 godina

Na nedavnim pregovorima između predstavnika proizvođača mleka i Ministarstva poljoprivrede ponovo nije postignut dogovor. Proizvođači su najavili da će pojačati proteste koji su započeli pre nedelju dana u centralnoj Srbiji, a podršku su dobili i od poljoprivrednika iz Vojvodine koji su simbolično izveli traktore na ulice. „Proizvođači mleka traže hitno rešenje, ali država mora da ponudi dugoročno rešenje. Bez sistemskih mera, mlekarstvo se suočava sa ozbiljnim problemima,“ izjavio je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Jedan od zahteva proizvođača je zabrana uvoza svih poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije, što bi moglo dovesti do kršenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. „Takva odluka bi izazvala ozbiljne posledice po srpsku poljoprivredu,“ dodaje Međak.

Zakonodavne mere su povremeno uključivale carine na mleko iz EU, ali je to trebalo da bude praćeno planom restruktuiranja mlekarske industrije, što nije realizovano.

Proizvođači kao što je Goran Vasić, koji poseduje 250 grla goveda, ističu da je zabrana uvoza nepromišljena. „To bi nas izolovalo i povuklo u pravcu Severne Koreje,“ smatra Vasić, predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.

Kvalitet domaćeg mleka i aflatoksin

Proizvođači bi umesto zabrane trebali da teže izvozu većih količina mleka, smatra Međak. Međutim, to nije moguće dok domaće mleko ne zadovolji evropske standarde, posebno u pogledu nivoa aflatoksina.

Evropski standard je 0,05 mikrograma aflatoksina po litri mleka, dok je Srbija u 2013. godini postavila granicu na 0,5 mikrograma. Ova odluka je izazvala sumnju u kvalitet mleka koje se konzumira u Srbiji.

„U trenutku kada se pojavio problem sa aflatoksinom, Srbija je podigla referentnu vrednost, što je izazvalo velike javne rasprave. Međutim, zašto to nije trajno rešeno ostaje nejasno,“ komentariše agrarni analitičar Žarko Galetin.

Poslednjih godina granica je smanjena na 0,25 mikrograma, ali je to i dalje znatno iznad evropskog standarda, što otežava pristup srpskih proizvođača evropskom tržištu.

Prema izveštajima, tokom prošle godine izvezeno je 52.000 tona mleka, ali su to isključivo mlečni proizvodi koji zadovoljavaju EU standarde, dok se nekvalitetno mleko prodaje na domaćem tržištu.

Međutim, povratak poverenja potrošača u domaće mleko je izazov, kako ističe Nikola Todorović iz Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. On naglašava da je neophodno uspostaviti sistemske mere koje će omogućiti proizvođačima da dostignu evropske standarde.

Neophodne promene u poljoprivredi

Vlast je više puta najavljivala prilagođavanje granica aflatoksina evropskim standardima, ali ta obećanja nisu ostvarena. Novi rok za promene je postavljen za 1. decembar ove godine.

Neke mlekare već stimulišu proizvođače sa višim otkupnim cenama koje vode računa o kvalitetu mleka, ali postoji potreba za sveobuhvatnijim pristupom rešenju problema aflatoksina.

„Moramo se suočiti sa problemom aflatoksina i raditi na poboljšanju kvaliteta. To zahteva sistemska rešenja i zalaganje svih učesnika u procesu,“ zaključuje Galetin.

Poljoprivrednici su suočeni s izazovima koje donose pogrešne agrarne politike u poslednjih dvadeset godina, a rešenja su potrebna kako bi se stvorili uslovi za kvalitetnu proizvodnju mleka. Potrebna su ulaganja u stočarstvo i infrastrukturu kako bi se obezbedili zdravstveni i higijenski standardi za proizvodnju mleka.

Umesto kratkoročnih rešenja, kao što su protesti, poljoprivrednici bi trebali da se fokusiraju na dugoročne mere koje će omogućiti održivu proizvodnju, zaključuje Vladimir Međak.