Državna revizorska institucija (DRI) izdala je izveštaj koji ukazuje na brojne povrede propisa u radu Uprave za veterinu, posebno u oblasti javnih nabavki i upravljanja ugovorima tokom 2022. i 2023. godine. Ove nepravilnosti, koje uključuju neadekvatne procene vrednosti nabavki, nestanak hiljada pasoša za kućne ljubimce i isplate po isteklim ugovorima, dovode u pitanje efikasnost ove ključne institucije u zaštiti zdravlja životinja. Uprava za veterinu igra centralnu ulogu u srpskoj poljoprivredi, kontrolišući vakcinacije, izdavanje pasoša neophodnih za izvoz i saradnju sa veterinarskim stanicama, što direktno utiče na konkurentnost domaćih proizvođača na tržištu EU.
Za poljoprivrednike i vlasnike malih veterinarskih ordinacija, ove nepravilnosti znače potencijalne poremećaje u lancu snabdevanja vakcinama i dokumentacijom, što može povećati troškove poslovanja i usporiti administrativne procedure. U kontekstu šireg tržišnog okruženja, gde se Srbija suočava sa pritisima za usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti bezbednosti hrane, takve sistemske slabosti slabe poverenje investitora i partnera u sektoru stočarstva.
Nepravilnosti u procenama i realizaciji javnih nabavki
Uprava za veterinu nije procenjivala vrednost nabavki prema zakonskim propisima, već se oslanjala na prethodna iskustva i budžetska ograničenja, što se posebno odnosilo na vakcine protiv klasične kuge svinja i tonere za kancelarijsku opremu. Ova praksa krši principe transparentnosti u javnim nabavkama, koji su ključni za sprečavanje korupcije i optimalno korišćenje poreskih sredstava. U praksi, takve greške dovode do preplaćivanja ili nepotrebnih zaliha, što opterećuje budžet namenjen poljoprivredi i umanjuje sredstva za podršku malim gazdinstvima.
Na primer, nabavka vakcina u vrednosti od 42,9 miliona dinara izvršena je uprkos ukidanju obavezne vakcinacije 2019. godine i odsustvu novih slučajeva bolesti od 2010. Količina je duplirana u odnosu na prethodni period, a vakcine nisu bile dostupne više od sedam meseci, što predstavlja direktno kršenje Zakona o veterinarstvu. Za stočare, ovo znači rizik od nestašica u kritičnim momentima, posebno u kontekstu rastućih izvozna tržišta gde sertifikati zdravlja životinja određuju pristup kupcima iz Zapadne Evrope.
Sporna dokumentacija i finansijski tokovi
Revizija je otkrila da Uprava nema podatke o 17.374 pasoša za kućne ljubimce u vrednosti od 4,2 miliona dinara, ne znajući da li su izdati, kod regionalnih operatera ili uopšte ne postoje u bazi. Naknadno je pronađeno 8.632 komada, ali ova epizoda ilustruje slabosti u praćenju realizacije ugovora. Pasoši su esencijalni za vlasnike kućnih ljubimaca i poljoprivrednike koji izvoze male količine stoke, a njihova nestabilna evidencija može dovesti do blokada na granici i gubitaka za mala preduzeća u agrobiznisu.
Još ozbiljnije, u 2023. godini isplaćeno je 1,55 milijardi dinara veterinarskim stanicama i ambulantama preko ugovora isteklim 2019. godine, bez novih konkursa i u neskladu sa Programom mera zdravstvene zaštite životinja. Dodatno, rashodi od 47,6 miliona dinara za sakupljanje i prevoz leševa životinja vršeni su po ugovorima bez tendera. Ovi potezi ugrožavaju finansijsku stabilnost malih veterinarskih praksi, koje često zavisu od državnih ugovora, i šalju signal tržištu o nedostatku konkurentnosti u javnom sektoru.
Reakcije institucija i šire implikacije
DRI je zatražila od Ministarstva poljoprivrede preduzimanje mera, a odgovorno lice je razrešeno dužnosti vršioca direktora. Ministarstvo je obavestilo DRI o zahtevu za dokazima o ispravkama, a Skupština je obaveštena o kršenju obaveze dobrog poslovanja. U širem kontekstu, ove nepravilnosti ističu potrebu za jačanjem kontrole u javnim finansijama, slično problemima viđenim u drugim sektorima, i mogu usporiti napredak ka evropskim integracijama gde su rigorozne revizije uslov za fondove poput IPARD programa.
Za vlasnike malih i srednjih preduzeća u poljoprivredi, ova situacija naglašava rizike od zavisnosti od državnih institucija i podstiče diversifikaciju partnerstava. Dugoročno, očekivane reforme mogu poboljšati transparentnost, smanjiti troškove i ojačati konkurentnost sektora, ali kratkoročno mogu izazvati kašnjenja u programima podrške, kao što su oni za očuvanje genetskih resursa u 2025. godini.
