U okviru druge faze inicijative „Zajedno pčelama na dar“, kompanija Nestlé započela je postavljanje prvih hotela za oprašivače u poljoprivrednoj školi u Futogu, sa planovima proširenja na ustanove u Vršcu, Požegi, Kraljevu i Vranju. Ova aktivnost predstavlja deo šireg angažmana u promociji održive poljoprivrede, gde solitarnu pčelu – ključnog oprašivača voćnih useva – štite specijalno dizajnirane drvene konstrukcije. U kontekstu srpske poljoprivrede, koja se oslanja na voćarstvo kao značajan izvozni sektor, ovakve mere doprinose stabilnosti prinosa i smanjenju rizika od gubitaka uslova zbog smanjenja populacije insekata.
Nestlé, globalni lider u proizvodnji hrane i pića prisutan u Srbiji preko više fabrika i distribucijskih centara, ovom inicijativom ističe važnost biodiverziteta za dugoročnu rentabilnost agrobiznisa. Poljoprivreda čini oko 10% BDP-a Srbije, a voćarski sektor, uključujući jagode, maline i jabuke, direktno zavisi od oprašivača. Nedostatak ovih insekata može dovesti do pada prinosa do 30% u nekim kulturama, što ugrožava prihode malih i srednjih proizvođača i utiče na lanac snabdevanja prehrambenom industrijom.
Hoteli za oprašivače su drvene strukture sa šupljinama koje pružaju zaklon solitarnim pčelama, za razliku od medonosnih koje žive u košnicama. Ove pčele, brojne u Srbiji sa preko 700 vrsta, su miroljubive i efikasne u oprašivanju useva, što direktno utiče na kvalitet i kvantitet berbe. Kao što je istakla Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj u Nestléu, bez oprašivača bi se ponuda hrane značajno smanjila, jer zavise od njih jabuke, jagode pa čak i kafa. Hoteli su dizajnirani sa providnim stranama za edukaciju, omogućavajući učenicima da posmatraju aktivnosti insekata.
Edukacija i praktične aktivnosti u školama
U Futogu su učenici, nakon predavanja o regenerativnoj poljoprivredi koja naglašava prirodne procese umesto hemijskih inputa, sudeli u radionicama sa stručnjacima iz Nestléa, Udruženja Inspira Vivo Grupe i gazdinstva Prijatelji mason pčela. Naučili su biološki monitoring divljih oprašivača na školskim parcelama, što jača praktične veštine za buduće poljoprivrednike. Regenerativne prakse, poput ovih, na tržištu se tumače kao strategija za smanjenje troškova zaštite useva i poboljšanje otpornosti na klimatske promene, što je posebno važno za mala preduzeća suočena sa nestabilnim cenama inputa.
Jesenja faza inicijative uključivala je pet radionica u školama u Požegi, Kraljevu, Vranju, Futogu i Vršcu, gde je posađeno 200 sadnica medonosnog drveća. Sledeći korak je sadnja polinatorskih traka – cvetnih pojaseva koji obezbeđuju hranu oprašivačima tokom sezone i deluju kao prirodna barijera protiv štetočina. Ove intervencije ne samo da podržavaju biodiverzitet već i signalizuju preduzetnicima mogućnosti za slične investicije, koje mogu dovesti do certifikata održivosti i boljih pozicija na evropskom tržištu.
Širi ekonomski kontekst i implikacije za agrosektor
Inicijativa „Zajedno pčelama na dar“ usklađena je sa globalnim trendovima ka regenerativnoj poljoprivredi, gde kompanije poput Nestléa integrišu ESG principe u poslovanje kako bi osigurali stabilan lanac snabdevanja. U Srbiji, gde je voćarstvo izvozna grana sa godišnjim prometom od stotina miliona evra, ovakve aktivnosti mogu smanjiti zavisnost od uvoza oprašivača ili sintetičkih alternativa. Za vlasnike malih voćarskih gazdinstava, uvođenje sličnih mera znači niže troškove dugoročno i veću konkurentnost, posebno u svetlu EU standarda i fondova poput IPARD 3.
Ova saradnja između korporacija, nevladinih organizacija i obrazovnih institucija pokazuje kako se edukacija može pretvoriti u praktične benefite za industriju. Na tržištu se ovakvi potezi obično tumače kao investicija u ljudski kapital i prirodne resurse, što može inspirisati druge igrače da usvoje slične modele. U kontekstu rastućih izazova poput klimatskih promena i inflacije na inpute, podrška oprašivačima postaje ključna za održiv rast agrosektora, omogućavajući malim preduzećima da se pozicioniraju za buduće grantove i partnerstva.
