Vlada Srbije usvojila je izmene uredbe kojima je maksimalna cena evro dizela namenjenog registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima podignuta na 184 dinara po litru, što predstavlja drugo poskupljenje u samo deset dana. Ova odluka stupa na snagu od 3. aprila 2026. godine i direktno utiče na Naftnu industriju Srbije (NIS), koja će na svojim benzinskim stanicama nuditi gorivo po ovoj ceni. U kontekstu rastućih globalnih cena energenata i domaćih fiskalnih pritisaka, ovo kretanje signalizuje poteškoće u održavanju subvencija za ključni input u poljoprivredi, sektoru koji čini oko 6% BDP-a Srbije i zapošljava preko 20% radne snage, uglavnom u malim i srednjim gazdinstvima.
Poljoprivreda u Srbiji, dominirana ratarstvom i stočarstvom na porodičnim farmama prosečne veličine od 5-10 hektara, suočava se sa kontinuiranim rastom troškova proizvodnje. Dizel čini značajan deo operativnih rashoda za oranice, sadnju i žetvu, a ograničenje kupovine na 100 litara po hektaru i do 100 hektara po gazdinstvu ograničava potrošnju na registrovane površine. Naftna industrija Srbije, kao dominantni igrač sa preko 400 benzinskih stanica, osigurava distribuciju uz korišćenje specijalnih kartica, dok druge stanice slede istu maksimalnu cenu. Ova regulativa, uvedena da bi se podržala likvidnost sektora, sada pokazuje znake naprezanja usled volatilnosti na naftnom tržištu.
Nova pravila i uslovi prodaje
Izmene uredbe preciziraju uslove kupovine: gorivo se dobavlja isključivo za pogonske rezervoare mašina i posude za transport, koristeći kartice registrovanih gazdinstava. Maksimalna količina od 100 litara po hektaru primenjuje se na površine iz Registra poljoprivrednih gazdinstava, sa plafonom od 100 hektara po korisniku. U praksi, ovo znači da tipična mala farma od 20 hektara može nabaviti do 2.000 litara po ceni od 184 dinara, što za 3 dinara više po litru dodaje oko 6.000 dinara troška po punjenju kvote u odnosu na prethodni nivo.
- Kartice registrovanih poljoprivrednih gazdinstava obavezne za kupovinu.
- Ograničenje: 100 litara po hektaru, do 100 hektara.
- Primena na mašine i transportne posude.
- Drugi distributeri prate maksimalnu cenu.
Ova struktura regulacije pomaže u kontroli subvencija, ali u uslovima prolećnih radova – perioda intenzivne upotrebe traktora i kombajna – dodatni trošak može erodirati marže, posebno kod useva poput pšenice i kukuruza gde dizel čini 10-15% varijabilnih troškova.
Kratkoročni trend poskupljenja i širi ekonomski kontekst
Samo deset dana ranije, 23. marta, cena je porasla sa 179 na 181 dinar po litru, a sadašnje podešavanje na 184 dinara ukazuje na brzu prilagodbu tržišnim pritiscima. Na globalnom nivou, cene nafte fluktuiraju zbog geopolitičkih tenzija i ograničene ponude, što se prenosi na domaće tržište preko NIS-a, vlasnika ruskih akcionara pod pritiskom sankcija. Za srpsku poljoprivredu, koja je neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda vrednih preko 4 milijarde evra godišnje, rast input troškova može dovesti do većih cena na malo tržištu, utičući na inflaciju hrane i kupovnu moć potrošača.
U poređenju sa regionalnim trendovima, slični protesti grčkih poljoprivrednika zbog subvencija blokirali su luku u Solunu, signalizirajući rizik eskalacije. U Srbiji, evropski fondovi poput IPARD 3 nude podršku za modernizaciju, ali kratkoročno poskupljenje dizela nameće pritisak na likvidnost malih preduzeća.
Implikacije za preduzetnike i tržište
Za vlasnike malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, ovo povećanje direktno utiče na planiranje sezone, potencijalno smanjujući konkurentnost na izvoznim tržištima EU. U praksi, ovakve odluke često vode ka optimizaciji potrošnje kroz preciznu poljoprivredu ili prelazak na biogoriva, ali zahtevaju investicije koje mnoga gazdinstva ne mogu podneti. Tržište signalizuje potrebu za diversifikacijom inputa i lobiranjem za kompenzacije, dok investitori u agrobiznis analiziraju rizike od smanjene profitabilnosti. Dugoročno, ovo može podstaći konsolidaciju sektora ka većim, efikasnijim jedinicama, poboljšavajući otpornost na slične šokove.
