U 2025. godini zabeležen je značajan porast aktivnosti na tržištu nekretnina i građevinarstva u Srbiji, sa ukupno 162.746 podnetih zahteva za građevinske dozvole. Ovo predstavlja rast od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, uz sličan porast vrednosti projekata. Ovakav trend ukazuje na oživljavanje investicione klime, gde građevinski sektor ostaje ključan pokretač privrednog rasta, posebno za male i srednje preduzeća koja se bave izgradnjom i razvojem nekretnina.
Ova statistika, objavljena od strane NALED-a na osnovu podataka Agencije za privredne registre, dolazi u trenutku kada se srpsko tržište nekretnina suočava sa porastom potražnje za stanovima i poslovnim prostorima, naglašavajući važnost efikasnih administrativnih procedura. Za preduzetnike, kraća čekanja na dozvole direktno utiču na smanjenje troškova kapitala i ubrzanje povraćaja investicija, što je posebno bitno u kontekstu rastućih kamatnih stopa i inflacije koje pritiskaju građevinske projekte.
Ipak, analiza pokazuje nejednakost u efikasnosti lokalnih samouprava: dve petine od njih kasne sa izdavanjem dozvola, sa izraženijim problemima u gradovima (46 odsto) u odnosu na opštine (38 odsto). Prosečno vreme čekanja na građevinsku dozvolu iznosi 8,5 dana u opštinama i 10 dana u gradovima, dok je ukupna efikasnost pala sa 97 odsto u 2024. na 94,6 odsto. Ovi podaci signaliziraju potrebu za daljim unapređenjem, jer kašnjenja mogu kočiti male investitore i dovesti do gubitka konkurentnosti na regionalnom tržištu.
Najbolji performansi i ključni trendovi
Među gradovima, lideri po efikasnosti su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, praćeni Smederevom, Zrenjaninom, Čačkom, Vršcem, Kraljevom, Pirotom i Kikindom. U opštinama ističu se Bogatić, Apatin i Ćuprija, sa Svilajncem, Mladenovcem, Topolom, Gornjim Milanovcem, Velikom Planom, Kovinom i Aleksincem u vrhu liste. Ove jedinice predstavljaju atraktivna odredišta za investicije, jer brže procedure privlače developere i podstiču lokalni ekonomski razvoj kroz zapošljavanje i povećanu potrošnju.
Poseban naglasak pada na rekordni broj zahteva za lokacijske uslove – 20.923, što je osam odsto više nego 2024. i najviše u poslednjih pet godina. Ovaj rast je najjači u poslednjem kvartalu, sa decembarskim porastom izdatih dozvola od 11 odsto, sugerišući zamah koji bi mogao potrajati. Prosečno izdavanje lokacijskih uslova traje 21 dan, u skladu sa zakonskim rokovima, dok upotrebne dozvole čekaju 13 dana. Međutim, oko 11,7 odsto zahteva vraća se na doradu, što je češće u gradovima i predstavlja izazov za standardizaciju procedura.
Uticaj na poslovanje i preporuke za budućnost
Za vlasnike malih i srednjih preduzeća u građevinskom sektoru, ovaj rast zahteva znači veće mogućnosti za poslove, ali i potrebu za strateškim planiranjem oko lokacija sa brzim odobrenjima. NALED ističe da članice njegovog Kluba gradova i opština beleže iznadprosečne rezultate, dok pruža podršku za dobijanje Certifikata za povoljno poslovno okruženje. Primer: opština sa brzim procedurama može privući investiciju vrednu miliona evra, što generiše poreske prihode i nova radna mesta, dok kašnjenja guraju projekte ka susednim zemljama poput Hrvatske ili Bugarske.
- Elektronske građevinske dozvole, uvedene 2016. uz inicijativu NALED-a, predstavljaju prvi korak u digitalizaciji i smanjuju papirnu administraciju.
- Preporuka za sledeći nivo: puna digitalizacija urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, što bi dovelo do E-Prostora i povećane transparentnosti.
U širem kontekstu, ovaj trend se uklapa u regionalne tokove gde rastuće cene nekretnina – slične onima u Portugaliji i Beogradu – privlače strane investitore. Za srpske preduzetnike, to otvara prilike u nišama poput stambenih i poslovnih objekata, ali zahteva agilnost u navigaciji kroz regulative. Ako se efikasnost popravi, građevinarstvo može doprineti BDP-u više nego ikad, posebno uz podršku fondova poput IPARD-a za ruralni razvoj.
