Produktna berza u Novom Sadu, ključna institucija za trgovinu primarnim poljoprivrednim proizvodima u Srbiji, zabeležila je prošle nedelje značajno usporavanje aktivnosti. Manji obim transakcija i oprezna kupovna strana doveli su do pritiska na cene, uprkos dovoljnoj ponudi. Ova situacija odražava šire tržišne pritiske na domaće poljoprivrednike, koji se suočavaju sa globalnim volatilnostima cena žitarica i regionalnim konkurencijama.
Za vlasnike malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, koja čine osnovu srpske agrosektorske privrede, ovakvi trendovi znače neposredan izazov u planiranju prodaje i likvidnosti. U kontekstu rastućih troškova inputa poput đubriva i goriva, pad cena može produbiti finansijske poteškoće, posebno ako se produži period slabe tražnje. Analitičari ističu da se kupci ponašaju oprezno, čekajući signale sa međunarodnih burzi i prognoze vremenskih uslova za buduću žetvu.
Ova berzanska dinamika nije izolovana, već deo šireg ekonomskog okruženja gde inflacija i fluktuacije kamatnih stopa utiču na potražnju za sirovinama. Slične situacije viđene su u prethodnim sezonama kada je globalna ponuda prelazila tražnju, što je dovodilo do privremenih padova cena.
Kukuruz pod pritiskom veće ponude i ograničene tražnje
Kukuruz, dominantna kultura u domaćoj proizvodnji i izvozu, beležio je najveći obim trgovanja uprkos padu cene za 1,33 odsto. Ponuda je bila široka, sa varijacijama u zavisnosti od kvaliteta pariteta i nivoa aflatoksina, što je ključni faktor za kupce u prehrambenoj i stočarskoj industriji. Ponderisana cena iznosila je 22,30 dinara po kilogramu bez PDV-a (24,53 dinara sa PDV-om), sa ugovorima u rasponu od 22,10 do 22,50 dinara.
U praksi, ovakav pad signalizuje da poljoprivrednici, posebno oni sa manjim kapacitetima skladištenja, razmatraju alternativne kanale prodaje poput direktnih ugovora sa preduzećima ili čekanje boljih uslova. Za agrobiznis preduzetnike, ovo može značiti priliku za pregovore o nižim cenama ulaznih sirovina, ali i rizik od nestašice ako se tražnja kasnije oporavi naglo.
Pšenica sa blagim rastom, ali opadajućom dinamikom
Tržište pšenice sa 12 odsto proteina suočilo se sa sličnim disbalansom ponude i tražnje, gde je cena porasla za skromnih 0,21 odsto na 21,20 dinara po kilogramu bez PDV-a (23,32 dinara sa PDV-om). Međutim, kako je nedelja odmicala, interesovanje kupaca je još više oslabilo, što ukazuje na strateško iščekivanje.
Ova stabilnost cena pšenice, glavnog izvoznog proizvoda Srbije, važna je za planiranje u mlinarskoj i pekarskoj industriji. Mala i srednja preduzeća u ovim sektorima mogu iskoristiti trenutne niske cene za popunjavanje zaliha, ali dugoročno očekujući uticaj globalnih faktora poput žetve u Crnoj zemlji ili promena u EU subvencijama.
Zastajanje kod soje, ječma i ostalih kultura
Tržište soje potpuno je stagniralo, bez ijedne realizovane transakcije uprkos korekcijama cena nadole. Kupci su očigledno postavili još niža očekivanja, verovatno uticati globalnim trendovima gde soja pati od obilne proizvodnje u Južnoj Americi. Slično, stočni ječam nije izazvao interes, ostavljajući ponude bez odgovora.
Od ostalih proizvoda, suncokretova sačma (33 odsto) trgovala se po 27,00 dinara po kilogramu bez PDV-a (32,40 sa), sa mogućnošću dodatnih popusta za veće količine. Ovo može olakšati pozicioniranje malim proizvođačima ulja i stocima, ali ukupna slaba trgovina naglašava potrebu za diverzifikacijom.
Đubriva i šire tržišne implikacije
Mineralno đubrivo UREA, u pakovanju od 25 kg ili na rasut, prodavalo se po 60,05 dinara po kilogramu, odnosno 510 evra po toni bez PDV-a. U kontekstu rastućih cena energenata, ova cena predstavlja relativnu stabilnost za poljoprivrednike koji planiraju jesenju setvu.
Stručnjaci tumače trenutnu pasivnost kao oprezno iščekivanje makroekonomskih signala, uključujući kamatne stope i izvozne kvote. Za srpske poljoprivrednike, ovo znači fokus na kvalitet i sertifikate, posebno kod kukuruza zbog aflatoksina. Slične blokade viđene su u regionu, kao što su protesti grčkih poljoprivrednika, signalizirajući potrebu za politikama podrške. U narednom periodu, očekuje se oporavak ako globalna tražnja poraste, ali preduzetnici bi trebalo da razmotre EU fondove poput IPARD programa za diverzifikaciju rizika.
