Evropski parlament usvojio je ambiciozan predlog za povećanje sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije za period 2028-2034. godine, tražeći 10 odsto više sredstava od inicijalnog nacrta Evropske komisije. Ova inicijativa, koja bi ukupan iznos podigla iznad dve hiljade milijardi evra, stavlja akcenat na poljoprivredni sektor, regionalni razvoj i industrijsku konkurentnost, u trenucima kada se EU suočava sa fiskalnim pritiscima nakon pandemije i geopolitičkih kriza.
U kontekstu šire ekonomske slike, gde inflacija i rast cena energenata posebno opterećuju poljoprivredna gazdinstva, ovakav predlog predstavlja ključan signal za male i srednje preduzetnike u agrosektoru. Veći fondovi mogli bi olakšati prelazak na održive prakse, modernizaciju opreme i unapređenje produktivnosti, što je posebno relevantno za zemlje kandidatkinje poput Srbije, gde IPARD programi već pružaju sličnu podršku. Na primer, IPARD 3 otvoren je za voćnjake, a veći EU budžet bi mogao proširiti takve mogućnosti.
Evropska komisija je inicijalno predložila okvir od 1,8 biliona evra za ključne oblasti poput poljoprivrede, industrije i međunarodne pomoći, uz dodatnih 165 milijardi evra za otplatu duga iz perioda oporavka od kovida-19, što ukupno čini 1,984 biliona evra. Poslanici u Strazburu, međutim, podržali su dodatnih 200 milijardi evra, sa 370 glasova za, 201 protiv i 84 uzdržana. Ovo glasanje definiše pregovaračku poziciju Parlamenta pred razgovorima sa Savetom EU.
Povećanja po sektorima i njihove implikacije
Detaljno gledano, predlog predviđa dodatnih 103 milijarde evra za poljoprivredu, kohezijsku i socijalnu politiku, podižući ukupna sredstva na 997 milijardi evra. Za konkurentnost je planirano 70 milijardi više, na 660 milijardi evra, uključujući 200 milijardi za istraživanje i inovacije. Spoljne aktivnosti dobijaju 24 milijarde dodatno, dosežući 239 milijardi evra. Ova raspodela naglašava ponovno uspostavljanje posebnih budžetskih linija za poljoprivredu, regionalni razvoj i socijalne programe, uz namenski fondovi za zdravstvo i zaštitu životne sredine.
Za poljoprivredna preduzeća, ovo znači potencijalno veću dostupnost subvencija za digitalizaciju, otpornost na klimatske promene i izvoznu konkurentnost. U praksi, takva sredstva često omogućavaju malim gazdinstvima da investiraju u preciznu poljoprivredu ili obnovljive izvore energije, smanjujući zavisnost od volatilnih cena inputa poput đubriva i goriva. Međutim, rizici leže u dugoročnom opterećenju: veći budžet zahteva nove prihode, pa Parlament predlaže oporezivanje online klađenja, tehnoloških divova kao što su Amazon i Google, te kripto sektora.
Otpor članica i širi tržišni kontekst
Zemlje članice poput Holandije i Nemačke već signaliziraju otpor, zagovarajući manji budžet zbog nacionalnih fiskalnih ograničenja. Izveštilac Zigfrid Murešan upozorio je da „nije moguće uraditi više sa manje“, dok je koizvestilac Karla Tavares nazvala budžet „političkom mapom puta za budućnost Unije“. Ovi stavovi odražavaju širi trend u EU, gde neto doprinosioci traže efikasnije trošenje, dok primaoci fondova – uključujući Istočnu Evropu – insistiraju na solidarnosti.
U poređenju sa prethodnim višegodišnjim okvirima, ovaj predlog nastavlja tendenciju rasta budžeta, vođenu potrebama za zelenom tranzicijom i digitalizacijom. Za srpske preduzetnike, ovo šalje poruku o prioritetima: priprema za CAP politiku postaje još važnija, posebno u očuvanju genetskih resursa, kao što je naglašeno u javnom pozivu za autohtone vrste. Tržište signalizuje stabilnost za investicije u agrotehnologiju, ali i neizvesnost oko konačnog dogovora.
Sledeći pregovori sa Savetom i Komisijom, očekivani do kraja godine, biće intenzivni usred ograničenih nacionalnih budžeta i geopolitičke nestabilnosti. Ako se predlog usvoji, poljoprivredni sektor mogao bi dobiti impuls za rast produktivnosti za 5-10 odsto u narednoj deceniji, prema tipičnim efektima sličnih fondova. Za investitore i menadžere MSP, ovo znači priliku za strateško planiranje, fokusirajući se na projekte usklađene sa EU prioritetima, dok se rizici fiskalnih prilagođavanja prenose na šire tržište.
