Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović održala je sastanak sa generalnim direktorom Naftne industrije Srbije (NIS) Kirilom Tjurdenjevom, fokusirajući se na ključne aspekte energetske bezbednosti. Razgovori su obuhvatili nabavku, preradu i prodaju sirove nafte i derivata, uz naglasak na stratešku zainteresovanost države za preuzimanje kritične infrastrukture poput vetroparka Plandište, gde NIS poseduje 50 odsto udela. Ova inicijativa dolazi u trenutku globalnih poremećaja na tržištu nafte, izazvanih geopolitičkim tenzijama, što direktno utiče na cene goriva i operativne troškove srpskih preduzeća.
NIS, kao dominantni igrač u srpskoj naftnoj industriji sa rafinerijom u Pančevu i širokom mrežom benzinskih stanica, igra presudnu ulogu u održavanju stabilnosti snabdevanja. Kompanija trenutno koristi oko 20 odsto domaće nafte, što omogućava optimalno poslovanje uprkos rastučim cenama sirove nafte. Za vlasnike malih i srednjih preduzeća, posebno u transportnom i proizvodnom sektoru, stabilnost veleprodajnih cena goriva predstavlja ključan faktor za planiranje troškova, jer fluktuacije mogu brzo erodirati marže profita.
Pregovori o prodaji NIS-a i obaveze prema MOL-u
U središtu diskusije bila je i budućnost NIS-a, gde ministarka ističe do sadašnju saradnju i očekuje odgovorno ponašanje kompanije. Planirana prerada nafte u maju iznosi 326.000 tona, blizu maksimalnog kapaciteta, dok ovog meseca stiže 240.000 tona sirove nafte. Ovi podaci signaliziraju pripremu za potencijalne krize, gde NIS mora osigurati snabdevene stanica, uključujući one u manjim mestima, i podići rezerve derivata. U kontekstu šire situacije sa ruskim vlasnicima NIS-a, ovo predstavlja signal tržištu da država aktivno štiti nacionalne interese.
Pregovori između ruskog većinskog vlasnika i mađarske MOL grupe napreduju povoljno, sa nastavkom sutra i prekosutra. Ključno pitanje je obaveza MOL-a na godišnji nivo prerade, gde su postignuti napredak, uz rešavanje komercijalnih detalja vezanih za novi naftovod Srbija-Mađarska i zastupljenost pančevske prerade na domaćem tržištu. Očekuje se deljenje informacija sa SAD do sredine maja, što je korak ka odobravanju transakcije. Za investitore, ovi pregovori ukazuju na potencijalnu stabilizaciju vlasničke strukture, smanjujući rizike od sankcija i otvarajući prostor za nove investicije u energetiku.
Širi energetski planovi i izazovi visokih cena nafte
Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će cene nafte ostati na visokom nivou, što zahteva strateško planiranje rezervi i diversifikaciju izvora. Srbija trenutno održava visoke energetske rezerve, što pruža fleksibilnost u kriznim scenarijima poput poremećaja snabdevanja. Vlada planira investicije preko 14,4 milijarde evra do 2035. godine, sa fokusom na 2.500 megavata novih hidroelektrana, uključujući Bistrica i Đerdap 3, gde pripremni radovi ubrzo počinju. Ovi projekti ne samo da jačaju domaću proizvodnju, već i podržavaju MSP kroz stabilnije cene električne energije i nove poslovne prilike u građevinarstvu i održavanju.
U okviru nuklearnog programa, završena je preliminarna studija integracije elektrane u sistem, s obzirom na susedne zemlje koje se oslanjaju na nuklearnu energiju. Ovo predstavlja dugoročnu diversifikaciju, smanjujući zavisnost od fosilnih goriva. Za preduzetnike i menadžere, ove inicijative signaliziraju prelazak ka zelenijoj ekonomiji, gde otkup obnovljivih izvora poput Plandišta može postati model za buduće partnerstva, poboljšavajući konkurentnost na EU tržištu i privlačeći zelene investicije.
Ukratko, ovi razvoji podvlače prioritet energetske stabilnosti u kontekstu globalnih izazova, gde NIS ostaje ključni motor privrednog rasta. Potencijalne posledice uključuju niže rizike za opskrbu gorivom, ali i potrebu za brzim zatvaranjem pregovora kako bi se izbegle nove tenzije na tržištu.
