Na početku voćarske sezone 2026. godine, tržište trešanja u Srbiji suočava se sa izraženom volatilnošću cena, gde prve ponude dostižu i do 1.500 dinara po kilogramu. Ova situacija čini popularno prolećno voće privremenim luksuzom za potrošače, posebno u poređenju sa prosečnim troškovima kućanstava. U regionalnom kontekstu, poput Hrvatske, uvoz iz Španije čak prelazi granicu od 20 evra po kilogramu, što ukazuje na širi problem nestašice ranih sortimenata.
Ove visoke cene nisu slučajne, već direktna posledica produženih vremenskih izazova iz prethodnih perioda, koji su smanjili ponudu i pojačali pritisak na tržišne mehanizme ponude i potražnje. Za vlasnike malih i srednjih voćarskih gazdinstava, ovo predstavlja priliku za brzi povraćaj investicija u prve berbe, ali i podsetnik na potrebu za diversifikacijom rizika kroz moderne tehnologije zaštite useva.
Srbija, kao značajan igrač na evropskom voćarskom tržištu, godišnje ostvaruje izvoz voća i prerađevina vredan preko milijardu evra, što naglašava stratešku važnost ovog sektora za nacionalnu privredu. Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Dragan Glamočić ističe da čak i u teškim godinama, poput 2025, izvoz voća dostiže 810 miliona evra, uz dodatne 200 miliona od prerađevina i 400-500 miliona od vina i rakije.
Uticaj vremenskih nepogoda na proizvodnju
Prošlogodišnji pad proizvodnje trešanja i višanja u Hrvatskoj, gde je rod opao sa 8.400 tona na samo 4.000 tona – odnosno za 52 odsto – direktno je uticao na regionalne cene. U Srbiji je slična slika zabeležena zbog mrazeva i grada, koji su uništili značajan deo useva i doveli do rekordnih nivoa cena u 2025. godini. Ovi događaji ilustruju ranjivost voćarstva na klimatske promene, gde jedan loš mesec može preokrenuti godišnje rezultate malih preduzeća.
Za srpske voćare, koji čine osnovu MSP u agrosektoru, ovo znači da se profitabilnost zavisi ne samo od prinosa, već i od sposobnosti da se izbegnu ekstremni vremenski rizici. U praksi, ovakve situacije često vode ka većoj usvojenosti sistema za zaštitu od mraza, poput nadstrešnica ili navodnjavanja, što može povećati troškove, ali i stabilizovati prihode. Povezivanje sa programima poput IPARD 3, koji podržava podizanje voćnjaka, postaje ključno za dugoročnu konkurentnost.
Ekonomski doprinos voćarstva srpskoj privredi
Voćarstvo nije samo sezonska aktivnost, već ključna grana koja doprinosi deviznom bilansu i zapošljavanju u ruralnim područjima. Prema izjavama ministra Glamočića, čak i u godinama sa smanjenim rodovima, izvoz raste u evrima zbog viših cena, što pokazuje otpornost sektora. Ovo šalje pozitivan signal investitorima zainteresovanim za agrobiznis, posebno u kontekstu rastuće evropske potražnje za kvalitetnim voćem iz regiona.
Za menadžere MSP, važno je pratiti ove trendove jer visoke startne cene omogućavaju brzu amortizaciju ulaganja u sadnju, ali i naglašavaju potrebu za diversifikacijom – npr. ka prerađevinama ili izvozu u zemlje sa stabilnom kupovnom moći. U širem ekonomskom kontekstu, volatilnost cena voća utiče na inflaciju hrane, koja opterećuje potrošače i trgovinu, ali istovremeno podstiče investicije u tehnologiju.
Očekivani pad cena i strategije za preduzetnike
Učestvujući na TV Prva, Glamočić je optimističan po pitanju ove sezone, ističući odsustvo ranjih prolećnih mrazeva i stabilnije uslove, što bi trebalo dovesti do veće proizvodnje trešanja, višanja i kajsija. Trgovci i proizvođači predviđaju postepeni pad cena sa dolaskom većih količina domaćeg voća, čineći ga dostupnijim.
U praksi, ovakvi ciklusi – visoke cene na startu, praćene pojeftinjenjem – tipično omogućavaju malim preduzećima da realizuju premijum prodaju ranih sortimenata, dok masovna berba donosi volumen. Rizik od kasnih ledenica i dalje postoji, pa preporučuje se osiguranje useva i praćenje vremenskih prognoza. Regionalni primeri, poput protesta grčkih poljoprivrednika, pokazuju kako nestašice mogu eskalirati u šire tenzije, naglašavajući potrebu za državnom podrškom.
Na kraju, ova sezona podseća na nepredvidivost agrobiznisa, ali i na njegov potencijal za rast. Za investitore i vlasnike MSP, fokus na tehnološka unapređenja i evropske fondove može pretvoriti klimatske rizike u konkurentne prednosti, osiguravajući stabilan rast u godinama koje dolaze.
