Uspostavljanje novog ekonomskog okvira postaje neizbežno nakon pomaka centra globalnog rasta ka Aziji, posebno Kini. Iako ove zemlje dominiraju proizvodnjom i izvozom, njihova zastupljenost u ključnim međunarodnim institucijama poput MMF-a ostaje neadekvatna. Da li je vreme za duboke reforme postojećih struktura ili za osnivanje novih?
Promene u globalnoj ekonomskoj ravnoteži
Poslednjih decenija, ekonomska moć se značajno prebacila sa Zapada na Istok. Prema podacima Svetske banke, kineski BDP mere u dolarima jednake kupovne moći premašio je američki do 2015. godine. Danas Kina obezbeđuje oko 20 odsto svetske proizvodnje, dok SAD imaju 15 posto. Sličan trend primećujemo kod drugih azijskih gigante: Indija je povećala svoj udeo sa 3 na 8 odsto, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo pala na 2 posto. Indonezija je nadmašila Holandiju višestruko.
Trojka Kina, Indija i Indonezija, sa gotovo 40 odsto svetske populacije, generiše 30 odsto globalne proizvodnje i 19 odsto izvoza. Međutim, u MMF-u one kontrolišu manje od 10 odsto glasova, što je poslednji put ažurirano 2008. godine. Uključivanjem Pakistana, Bangladeša i Vijetnama, disproporcija postaje još očiglednija.
Izazovi za međunarodne institucije
Glasovi u MMF-u i Svetskoj banci nisu samo formalnost – oni omogućavaju blokadu odluka (15 odsto za veto, što trenutno imaju samo SAD). Reforma bi verovatno ukidala američko pravo veta i jačala položaj zemalja Globalnog juga.
Duže ročeno, potrebne su duboke promene ili nove organizacije koje odražavaju savremene realnosti i uspešne politike. Kina i BRICS su započeli sa Novom razvojnom bankom i Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom, ali one su još u povoju. Nedostaje im globalni uticaj i iskustvo u kreiranju takvih struktura, koje su istorijski gradile zapadne sile – od Bretton Woodsa 1944. do danas.
Zadatak za Kinu: Novi ekonomski recept
Kina mora preneti svoje lekcije siromašnijim zemljama. Njen rast je rezultat de-centralizacije, državnog učešća u ključnim sektorima, efikasne izvršne moći i borbe protiv korupcije. Ove karakteristike teško se kopiraju, pa je ključno izdvojiti univerzalne principe.
Vašingtonski konsenzus iz 1980-ih nudio je jasne, univerzalne smernice, uprkos manama poput preterane privatizacije. Sada je na Kini i ekonomistima da sastave savremeni okvir, prilagođen 21. veku i uspešnim azijskim modelima.
Autor: Branko Milanović. Objavljeno prvenstveno u „China Daily“ 10. decembra 2025.
