Nobelovac za ekonomiju Džozef Stiglic, gost Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, gde je primio nagradu „Miladin Životić“, analizirao je u intervjuu za RTS ključne ekonomske izazove savremenog sveta. Posle višegodišnje odsutnosti iz Srbije, Stiglic ističe promene u zemlji, ali i globalne trendove poput deglobalizacije i erozije neoliberalizma.
Promene u Srbiji i lekcije iz krize 2008.
Stiglic se priseća svoje posete Beogradu 2008. godine, tik pred veliku svetsku finansijsku krizu. Tada je upozorio da će Srbija pretrpeti teže posledice nego ostatak sveta. Danas smatra da je globalni oporavak bio spor, a Evropa posebno pogođena krizom evra. „Svet se promenio više nego ikad – od brze globalizacije prešli smo u eru deglobalizacije, ubrzane Trampovim izborom, pandemijom i sukobom u Ukrajini“, naglašava ekonomista.
Kritika neoliberalizma i Evropske unije
Prema Stiglicu, neoliberalizam je mrtav, ali poput zombija još uvek prisutan u glavama nekih evropskih političara i ekonomista. „Eksperiment od 45 godina doveo je do manjeg rasta i ogromne nejednakosti, suprotno obećanjima ‘teorije slivanja’ bogatstva“, kaže on. Za Evropu vidi rizike u zavisnosti od SAD – od naoružanja do tehnologije poput američkog klouda. „Evropa mora povratiti autonomiju, vojnu i tehnološku nezavisnost“, savetuje, pozivajući na pravedniju trgovinu umesto popuštanja pritiscima poput onih od Trampa.
U kontekstu evropskih berzi, koje doživljavaju neujednačenost, Stiglic naglašava geopolitičku važnost EU kao bastiona demokratije i ljudskih prava.
Ekonomski eksperimenti: Tramp, Milej i šok terapija
Stiglic oštro kritikuje politiku Donalda Trampa kao nekoherentnu, punu protekcionizma i ačeričnosti, koja šteti američkoj ekonomiji tako što povećava cene i slabi uslužne sektore poput turizma i obrazovanja. Slično vidi i radikalni pristup Havijera Mileja u Argentini: kratkoročno snižena inflacija na račun rasta siromaštva i ogromnog duga prema MMF-u i SAD.
Govoriti o šok terapiji u Istočnoj Evropi, ističe da Poљska nije slepo pratila recept Džefrija Saksa, već je postupno privlačila EU, čime je izbegla ruski model oligarha. „Pridruživanje EU donelo je institucionalnu infrastrukturu ključnu za uspeh“, objašnjava.
Potreba za jačom državnom intervencijom
U novoj knjizi „Put ka slobodi“, Stiglic zagovara više, ali pametnije državne intervencije – ne kao u socijalizmu, već suprotno neoliberalizmu. „Vlada je ključna za inovacije poput RНК vakcina i interneta, i za borbu protiv nejednakosti“, kaže. Kritikuje MMF i Svetsku banku zbog fokusiranja na štednju umesto rasta. Za bivše socijalističke zemlje poput Srbije, savetuje bolje institucije protiv korupcije i investicije u ljude i tehnologiju.
Stiglic deli lično iskustvo iz radničke sredine u Gariju, što ga je oblikovalo u fokus na nejednakost. Kina je, po njemu, najveći dobitnik globalizacije zahvaljujući investicijama u ljude i inženjere.
Pogled u budućnost
Sa 82 godine, Stiglic vidi da njegove ideje o nejednakosti konačno dobija priznanje, uprkos ranijem marginalizovanju. „Polariзовano društvo šteti ekonomiji i demokratiji“, upozorava, pozivajući na širi spektar institucionalnih rešenja izvan binarne debate država vs. privatni sektor.
