Prema najnovijem istraživanju Evrostata, skoro trećina stanovnika Evropske unije – tačno 32,7 odsto građana između 16 i 74 godine – koristila je generativne alate veštačke inteligencije (AI) u poslednja tri meseca. Ovi podaci ukazuju na brzo širenje ove tehnologije među evropskim potrošačima i poslovnim korisnicima.
Različite namene AI alata u EU
U lične svrhe AI koristi 25,1 odsto ispitanika, dok ga na radnom mestu primenjuje 15,1 odsto. U formalnom obrazovanju, procenat je nešto niži – 9,4 odsto. Ove statistike ističu potencijal AI za poboljšanje produktivnosti u poslovanju i svakodnevnim aktivnostima.
Zemlje lideri i zaostajuće
U Danskoj je upotreba generativne AI najviša u EU, sa impresivnih 48,4 odsto korisnika, praćena Estonijom (46,6 odsto) i Maltom (46,5 odsto). Nasuprot tome, najniže stope beleže Rumunija sa 17,8 odsto, Italija (19,9 odsto) i Bugarska (22,5 odsto).
- Danska: 48,4%
- Estonija: 46,6%
- Malta: 46,5%
Položaj Srbije i regiona
U Srbiji je 18,6 odsto stanovnika koristilo ove alate u 2025. godini, što je iznad Rumunije, ali ispod evropskog proseka. U okolini, Severna Makedonija beleži 22 odsto, Bosna i Hercegovina 20,3 odsto, a Hrvatska 27,5 odsto. Crna Gora nije uključena u istraživanje.
Ovi rezultati sugerišu da srpska privreda ima prostora za veću integraciju AI tehnologija, slično kao u susednoj Hrvatskoj. Za poređenje, pogledajte analizu ChatGPT 5.2, popularnog AI alata.
Budući izazovi i prilike
Eksperti ističu da će dalji razvoj zavisi od regulatornih okvira, nivoa obrazovanja i spremnosti kompanija da usvoje ove inovacije. U kontekstu globalnih trendova, kao što je pad sektora AI na američkim berzama, evropski biznis treba strateški da se pozicionira.
