U Požarevcu je održana prva javna debata o agroekološkim merama, sa ciljem da se kroz dijalog između lokalne vlasti, stručnjaka, poljoprivrednika i civilnog sektora identifikuju konkretne mere koje opštine mogu implementirati u svoje programe razvoja.
Ova debata je deo projekta „Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“, koji sprovodi Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj. Održavanje dijaloga ima za cilj da se definišu preporuke za unapređenje lokalnih agrarnih politika.
Projekat se realizuje u opštinama Požarevac, Mionica i Rekovac i usmeren je na jačanje uloge građana i poljoprivrednika u kreiranju i primeni agroekoloških mera.
Debata se odvijala u prostorijama Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave, savetodavnih službi, poljoprivrednika i udruženja civilnog društva. Glavna tema razgovora bila je kako iz postojećih budžetskih mogućnosti unaprediti agroekološke mere koje su u skladu sa potrebama lokalnih poljoprivrednika.
Učesnici su naglasili važnost zajedničkog pristupa kako bi preporuke bile realne i primenljive. Takođe, podeljena je brošura „Zeleni kompas“, koja sadrži modele i mere koje lokalne vlasti mogu primeniti, uključujući zaštitu zemljišta, upravljanje vodama, podršku agroekološkim praksama i finansijske podsticaje.
Slobodan Živanović, moderator skupa, istakao je da je cilj analize trenutne situacije i pronalaženje konkretnih koraka za uvođenje agroekoloških mera na lokalnom nivou. „Proučićemo primere iz zemalja EU, poput Hrvatske, i razmotriti mogućnosti finansiranja iz lokalnog budžeta za 2026. godinu“, rekao je Živanović.
Sara Jovanović, stručni saradnik PSSS Požarevac, upozorila je na zapuštenost kanalske mreže i nedostatak vetrozaštitnih pojaseva, što dodatno otežava situaciju usled klimatskih promena. „Sanacija kanala i formiranje vetrozaštitnih pojaseva bi bili od ključne važnosti“, naglasila je Jovanović.
Osiguranje u poljoprivredi takođe je pomenuto kao važna mera, kojoj je potrebna veća promocija i podrška na lokalnom nivou.
Učesnici su se složili da Požarevac ima potencijal za pilot-projekte. „Možemo započeti sa manjim investicijama kako bismo testirali sistem“, istakli su tokom diskusije.
Predložene su i mere poput podrške sistemima za navodnjavanje, finansiranja pokrovnih useva, kao i subvencionisanja mehanizacije za konzervacijsku obradu zemljišta.
Posebna pažnja posvećena je i organskoj proizvodnji, uz analizu interesa lokalnih proizvođača.
Iz Centra za održivu poljoprivredu ističu da je dijalog ključan za osnaživanje lokalnih zajednica. „Lokalna zajednica najbolje razume potrebe svoje poljoprivrede. Naš cilj je da osnažimo njihove glasove i integriramo ih u lokalne politike“, poručuju organizatori.
Zaključci debate, zajedno sa analizom lokalnih agrarnih politika, biće poslati rukovodstvu opštine Požarevac kao preporuke za unapređenje budućih programa.
Projekat „Zeleni kompas“ realizuje se u okviru „EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola uz podršku organizacija civilnog društva i Fondacije Fridrih Ebert. Projekat traje od 2023. do 2026. godine.
Više informacija o projektu možete pronaći ovde.
