Multinacionalne korporacije (MNK) suočavaju se sa sve većim izazovima usled rasta ekonomskog nacionalizma u različitim delovima sveta. Ova pojava, koja se manifestuje kroz jačanje nacionalističkih stavova, predstavlja značajan izazov za globalno poslovanje, posebno za kompanije koje zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja.
U Sjedinjenim Američkim Državama, nacionalizam je postao očigledan tokom izbora Donalda Trampa, dok su u Evropi slični trendovi primetni kroz političke pokrete koji teže jačanju domaće ekonomije. Ovi nacionalistički sentimenti ne utiču samo na politiku, već i na poslovne odluke korporacija, što može rezultirati smanjenjem poverenja investitora i promenama u regulativama koje otežavaju poslovanje stranim firmama.
Uticaj nacionalizma na poslovanje
Analize pokazuju da nacionalizam ima različite efekte na MNK u zavisnosti od toga da li se manifestuje u matičnoj zemlji ili u zemljama u kojima kompanije posluju. Kada je nacionalizam jak u obe sredine, korporacije se suočavaju sa velikim preprekama prilikom implementacije novih tehnologija i širenja na nova tržišta. Ovakvi uslovi otežavaju prihvatanje inovacija od strane lokalnog stanovništva i predstavljaju izazov za strateško planiranje kompanija.
Primenjeni primeri
Na primer, kineska kompanija Huawei se suočila sa ozbiljnim preprekama u širenju svoje 5G tehnologije, pretežno zbog nacionalističkih stavova u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji. Sličan slučaj je kompanija Chinalco, koja nije mogla da kupi australsku firmu Rio Tinto zbog strahovanja od prekomernog uticaja Kine.
U kontekstu automobilske industrije, Volkswagen se suočava sa sve većim izazovima na kineskom tržištu električnih vozila, gde vlasti favorizuju domaće proizvođače. Ovakve situacije rezultiraju smanjenjem tržišnog udelа stranih kompanija koje se bore da zadrže konkurentsku prednost.
Tehnološki nacionalizam
Kombinacija nacionalizma i tehnološkog napretka stvara fenomen poznat kao tehnološki nacionalizam. Ovaj pristup može uticati na strategije MNK i njihovu sposobnost da se prilagode globalnim tržištima. Primera radi, Intel je povećao proizvodnju u SAD-u kako bi smanjio zavisnost od stranih dobavljača, ali se istovremeno suočava sa izazovima kada je reč o plasmanu proizvoda na kineskom tržištu.
Gledajući unapred
Kako se situacija razvija, očekuje se da će sve više kineskih kompanija otvarati ili širiti svoje međunarodne operacije kako bi ublažile trgovinske tenzije. U tom smislu, korporacije će morati da pronađu ravnotežu između nacionalnih interesa i globalnog poslovanja. Ovaj proces može biti kompleksan, s obzirom na to da se mnoge kompanije suočavaju sa pritiscima da pridonose domaćem tržištu dok istovremeno traže globalnu ekspanziju.
U svetlu ovih izazova, multinacionalne kompanije će morati da razvijaju strategije koje će im omogućiti da se prilagode novim ekonomskim realnostima i da prevaziđu prepreke koje im postavlja nacionalizam. Njihova sposobnost da se snađu u ovom novom okruženju biće ključna za dalji uspeh na globalnoj sceni.
