Kako se Evropska unija priprema za potpunu primenu Mehanizma za prilagođavanje na granici sa ugljenikom (CBAM) od 2026. godine, ovaj mehanizam postaje sve značajniji u oblikovanju tržišta električne energije, ne samo unutar EU, već i u širem regionu Balkana. Srbija, koja se suočava sa izazovima zastare svojih termalnih kapaciteta i potrebom za novim investicijama, suočava se s dodatnim pritiscima koje CBAM donosi.
CBAM će nametnuti troškove ugljenika na uvezene proizvode, uključujući električnu energiju, što bi moglo značajno uticati na konkurentnost srpskog izvoza. Od januara 2026. godine, električna energija koja se uvozi u EU biće podložna prilagođavanju cena prema emisijama ugljenika, osim ako zemlja izvoznica ne usvoji sličan sistem ili ne ispuni uslove za privremene izuzetke.
S obzirom na to da Srbija zavisi od proizvodnje iz termoelektrana koje čine oko 70 procenata ukupne proizvodnje električne energije, procenjuje se da bi godišnji troškovi povezani sa CBAM-om mogli premašiti 600 miliona evra. Ova situacija dodatno komplikuje izazove kao što su starenje energetskih postrojenja i potreba za modernizacijom infrastrukture.
Cene električne energije iz Srbije će se suočiti sa dodatnim troškovima zbog CBAM-a, koji su povezani sa cenama emisija CO₂ koje su se kretale između 70–90 evra po toni. Ovi troškovi mogu rezultirati dodatnim naknadama od 40–60 evra po MWh, što će učiniti srpsku električnu energiju manje konkurentnom na tržištu EU.
Kako bi se prilagodila novim uslovima, Srbija će morati da preusmeri svoje izvozne strategije ka obnovljivim izvorima energije, kao što su hidroelektrane, vetroelektrane i solarni paneli. To će zahtevati značajna ulaganja u infrastrukturu i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Elektroprivreda Srbije (EPS), kao glavni proizvođač električne energije u zemlji, suočava se s rizicima vezanim za prihode i bilans stanja zbog ove regulative. Bez adekvatnih investicija u obnovljive izvore ili modernizaciju postojećih kapaciteta, EPS može postati finansijski neodrživ.
Integracija tržišta je postala ključna strateška komponenta. Srbija planira da do kraja 2026. godine poveže svoje tržište sa EU, što bi moglo odložiti primenu CBAM-a na izvoz električne energije. Ipak, uspeh ovog plana zahteva usklađenost sa evropskim standardima.
Investicije u obnovljive izvore već pokazuju znakove prilagođavanja novim pravilima. Projekti sa niskim ili nultim emisijama postaju privlačniji za investitore, a ulaganja u vetroelektrane i solarne projekte dobijaju prioritet.
Troškovi usklađivanja sa CBAM-om uticati će ne samo na energetski sektor, već i na industrijske grane poput metalurgije i hemijske industrije. Procene sugerišu da bi troškovi mogli dostići 45 miliona evra do 2026. godine, a rasti ka 150–200 miliona evra godišnje do 2030.
U odgovoru na ovu situaciju, Srbija je uvela nacionalnu taksu na ugljenik od 4 evra po toni CO₂ ekvivalenta, što predstavlja prvi korak ka usklađivanju sa evropskim klimatskim mehanizmima. Iako je ova taksa skromna u poređenju sa EU ETS cenama, može poslužiti kao osnova za buduće povećanje taksi.
Povezanost domaće cene ugljenika, CBAM-a i reformi tržišta električne energije igraće ključnu ulogu u strateškom pozicioniranju Srbije u narednoj deceniji. Fragmentirani pristup može dovesti do viših troškova usklađivanja, dok koordinisana strategija može transformisati CBAM iz kazne u katalizator modernizacije sektora.
U svetlu svih ovih izazova, Srbija se nalazi na raskrsnici kada je reč o svojoj energetskoj budućnosti. Odluke donete u narednim godinama o integraciji tržišta, investicijama u infrastrukturu i razvoju obnovljivih izvora biće presudne za to kako će se zemlja pozicionirati unutar šireg evropskog energetskog okvira.
